Amerika više nema ranije neospornu vojnu prednost i čak bi mogla da dođe u situaciju da izgubi rat od Rusije ili Kine, upozorava se u novom izveštaju koji su sastavili nekadašnji vladini zvaničnici iz obe stranke.
Komisija je po nalogu Kongresa analizirala strategiju nacionalne odbrane koju su osmislili šef Bele kuće Donald Tramp i ministar odbrane Džejms Matis. Suština Trampove i Matisove doktrine je da Pentagon mora da se, posle 17 godina usredsređivanja na borbu protiv terorista, pripremi za eventualni sukob sa drugim velikim silama. Komisija smatra da su Tramp i Matis u pravu što žele da se preorijentišu na mogući rat sa Rusijom i Kinom, ali dodaje da vlada nema jasnu sliku kako bi vodila pomenute ratove.
Avansno će Lokid Martin, kompanija koja je veliki snabdevač Pentagona, dobiti šest milijardi dolara, a rok za isporuku je mart 2023.
Prema autorima, koji su radili u diplomatiji i nacionalnoj bezbednosti za vreme ranijih demokratskih i republikanskih predsednika, SAD ne uspevaju da održe vojnu dominaciju. Ketlin Hiks, koja je bila na visokoj poziciji u Pentagonu za vreme Baraka Obame i jedan je od 12 autora izveštaja, upozorava da je Amerika navikla na vojnu supremaciju, pa je postala samozadovoljna, zbog čega propušta „znake upozorenja”. Komisija upozorava da bi američka vojska mogla da pretrpi „neprihvatljivo visoke gubitke”, kao i da bi se iscrpljivala u sukobima protiv velikih sila i da bi čak „mogla da možda i izgubi rat protiv Rusije ili Kine”.
„SAD su pod posebnim rizikom ako njihova vojska bude primorana da se istovremeno bori na dva ili više frontova”, stoji u izveštaju, uz objašnjenje da bi Vašington, u slučaju da se sukobi sa nekom drugom velikom silom, teško mogao da se angažuje i protiv drugih, manjih neprijatelja.
Među autorima izveštaja je i Erik Edelman, nekadašnji ambasador u Turskoj i savetnik vlade Džordža Buša, koji kaže da su se, dok je Amerika ratovala protiv terorista i na Bliskom istoku, Rusija i Kina spremale za okršaje sa drugim velikim silama. One su, tvrdi se, osnažile armiju i usavršile sajber napade, propagandu i ekonomski pritisak. Nevolja je, dodaje studija, što američka vojska ne raspolaže sa dovoljno sredstava i ne ulaže u inovacije, dok su Rusija i Kina namerile da zagospodare u svojim regionima, a možda i na svetskom nivou, prenosi „Vašington post”.
Ono što najviše iznenađuje u izveštaju jeste tvrdnja da Pentagon nema dovoljno resursa i da bi zbog nedostatka para mogao da izgubi rat protiv Moskve ili Pekinga. Američki vojni budžet iznosio je ove godine 716 milijardi dolara, četiri puta više od kineskog i deset puta više od ruskog. Pentagon troši više novca nego sledećih najvećih desetak armija zajedno. Studija je objavljena posle Trampovih upozorenja vojsci da će, i pored toga što joj je dosad uvećavao budžet, u budućnosti morati da prištedi, zbog čega je predviđeno da se za Pentagon u sledećoj fiskalnoj godini izdvoje 33 milijarde dolara manje. U januaru na čelo Predstavničkog doma Kongresa (koji odobrava budžet) dolazi Demokratska stranka, koja je tražila još veće uštede. I Džon Bolton, savetnik za nacionalnu bezbednost koji važi za jastreba, potvrđuje da se neće proširivati kasa za armiju.
Preporuka komisije je da se odustane od pomenute štednje i da odvajanja za Pentagon svake godine budu veća za tri do pet odsto posle usklađivanja sa inflacijom. Navodi se da Amerika mora da poveća flotu podmornica da bi zauzdala Kinu u zapadnom Pacifiku, kao i da treba da uveća broj NATO trupa u istočnoj Evropi i Baltiku da bi osujetila ruske ambicije u Evropi. Još se preporučuje i kupovina bombardera i drugih vojnih aviona i ostalog oružja, osavremenjivanje nuklearnog naoružanja i razvoj veštačke inteligencije i drugih tehnologija gde SAD, kako se ističe, zaostaju za glavnim rivalima. Izveštaj se protivi ideji da na Bliskom istoku treba smanjiti trupe, što je Tramp najavljivao, mada je povećao broj vojnika u Avganistanu i Siriji, piše „Njujork tajms”. Komisija zaključuje da država ne sme da štedi na armiji, i da, ako želi da se izbori sa deficitom, treba da poveća poreze (koje je Tramp srezao) i umanji socijalna davanja. Zbog toga je među prvim reakcijama na račun izveštaja stigla kritika da on oslikava interese spoljnopolitičkog establišmenta i vojnoindustrijskog kompleksa.
Izvor: RTV Pobednik / politika.rs / Od 15.11.2018.
