ЈЕРОМОНАХ ДИМИТРИЈЕ: Многи зову манастир Тумане, питају, брину… Ово је једна велика лекција о љубави и врлинама у време недаће. Није битно да ли верујете у Бога или не. Битно је отворите срце за ове речи разума: „И ова борба за „голи живот“ у виду пуњења остава и медикамената не би била ни сувишна ни страна, када би у питању било неко дивље племе из неке далеке нама непознате земље“
Отворено писмо јеромонаха Димитрија, из Манастира Тумане, преносимо у целости, ово је једна велика лекција о љубави и врлинама у време изазова. Није битно да ли верујете у Бога или не. Битно је да отворите срце за ове речи разума:
„Ево нас, драга браћо и сестре, пријатељи, непријатељи, познаници и странци пред изазовом које носи живот.
За нас православне хришћане таква појава давно је и јасно дефинисана као искушење. Искуство цркве формирано на основу животних примера светих (најбољих хришћана) није нам оставило ни један други пут, осим пута препознавања искушења и борбе са њим.
У освиту нових технологија и достигнућа која су засигурно човека подигла високо, чак и изнад очекивања, јавио се голим оком невидљив вирус популарно познат под именом корона. На изглед самоуверен, човек данашњице остао је јадан и мали, престрашен од живог организма кога чак и не види голим оком.
Шакота о тренутној атмосфери око клуба: Критика ће увек бити, треба издржати још 60 утакмица
Прочитајте и:
Прва жртва Првог светског рата био је млади Србин: Ова читуља ОТКРИВА ВЕЛИКУ МИСТЕРИЈУ (ФОТО)
Страх од короне надвладао је и сам себе отварајући пут у безнађе, које је увек праћено самодовољношћу и себичношћу.
У животињској борби за животом, падамо на првој лекцији а она се зове љубав. Замењена самољубљем, наша антиљубав љушти полице маркета безобзирно и презриво не примећујући ближњег. Толеранција се претвара у невиђену грубост, која поред погрдног „српског“ речника не преза ни од одмеравања физичке снаге… И ова борба за „голи живот“ у виду пуњења остава и медикамената не би била ни сувишна ни страна, када би у питању било неко дивље племе из неке далеке нама непознате земље.
Проблем настаје зато што се ради о једном хришћанском православном народу, чији је идентитет заснован и постоји већ вековима на темељима јеванђељског начела живота.
Како као православни хришћани да се упустимо у борбу, са за нас актуелним искушењем, званим корона 2020?
На првом месту сетимо се да смо у данима Светог и великог поста, који је доба уздржања у сваком смислу.
Имајући то на памети, постимо храном онако како можемо (уље, вода), знајући да ће нас Господ увек изнова оснажити и храбрити. Најбоље о детаљима упитати свога надлежног свештеника! Пост је време у коме треба умножити молитву. Читајмо молитвена правила, псалтир, акатисте светима, па чак и прикладну класичну литературу, нешто што је ведро, оптимистично.
Прочитајте и:
Ових дана интензивно се купује тамјан ради кађења кућа, јер је користан за прочишћење ваздуха. И то је тачно и проверено, али само са великом вером, да је тај наш кад принос Господу, а искрени принос Богу свагда очишћава. Томе нас учи и историја.
Треба кадити дом, али га и кропити освештаном водом. Ето прилике да богојављењску и другу свету воду учинимо благословеном и даром цркве и помоћником, а не само украсом на полици око кога се ухватила прашина или још горе амајлијом, еликсиром. Ту је и освећени јелеј из светиња. Помазујмо се њиме, узимајмо га уз храну на благослов. И увек и за све Благодаримо Богу.
Страдање је по искуству отаца цркве увек везано за грех. Ето и ту лека. Кајмо се истински, из срца. Молимо и дајмо опроштај.
Брине нас забрана кретања.
Ништа страшно хришћани смо, пост је, нека наш подвиг буде да останемо код куће. Стиснимо зубе, издржимо. Лепи су дани, ако имамо двориште изађимо, погледајмо лепоту Божију. Свако бар има прозор.
Удахнимо ваздух, дозволимо да нас сунце помилује. Када нам је тешко, бодримо једни друге, радујмо се једни другима. Ако је већ нека врста изолације, ту су и телефони и мејлови, па ћемо бар чути ближње. Ето користи и од тих направа. Ионако од њих ближње и не видимо. Сада нека нам бар једном у добром послуже.
Ко може, уколико нема опште забране (у појединим државама) и у храм је добро дошао. Ми свештенослужитељи смо ту, да саслушамо, посаветујемо, утешимо, охрабримо. Ко не може или не сме, опет су ту телефони…
Не одбацујмо препоруке лекара. Савесно се понашајмо и због себе, а и ради безбедности ближњих. Укључимо сензоре хришћанске свести и савести, одговорности у вери.
Света тајна причешћа најјачи је лек, лек бесмртности, лек вечног живота. Када смо у храму, имајмо разумевање једни за друге. Сами направимо ред, по части чинећи ближњега већим, како нас учи Свети Апостол Павле. Ако нам се кашље, имамо марамицу.
Иконе и мошти могу се хришћански испоштовати и појасним поклоном. Уколико је препорука не целивати испоштујмо је, пре свега да не унесемо смутњу слабијима у вери. Не гурајмо се. Причешћу као и свагда приступимо са вером у Господа, у васкрсење, са надом у живот вечни. Ако не можемо у храм по св. Причешће посетиће нас надлежни парох.
Док је изолација, изолујмо и ми лоше у себи. Умножимо љубав, веру, наду, богољубље и човекољубље. Пост је- постимо и уздржавајмо се у име своје вере од греха и зла. Рецепт против короне је у нама. Христос нам га је завештао. А то је борба са искушењем до победе у име његово и у сједињењу са њим у светом причешћу.
Молимо се једни за друге, за све, па и за себе, да све и у свему Христу Богу предамо. Када је са нама Бог, ко ће против нас!
Јеромонах Димитрије, игуман тумански“
Преузето са: Србин.Инфо
