ИСТОРИЈСКИ ФАЛСИФИКАТ – Нова антисрпска кампања…
Најновији историјски спектакл „Турци иду мачем правде“ који нам стиже са Босфора, недавно се појавио у турским биоскопима. Иако смо навикли да гледамо османску представу историје у сапуницама попут „Сулејмана величанственог“, оне су се ипак више фокусирале на љубавне приче, док је овај филм отворено пропагандно пљување по Србији.
У том филму побожни Турци, са вером у Алаха крећу у поход на Србију, вероватно са циљем „ослобођења“ хришћана свих предрасуда које имају. За то време Кнез Лазар, са својим витезовима Милошевићем и Караџићем (!?!?), оштри сабљу и једино што жели у животу је да се напије крви из лобање султана Мехмеда.
https://youtu.be/GF7V9Z9C8wY
Поред испијања крви из људских лобања, као неки средњовековни Ханибал Лектор, Лазар наравно жели и да створи Велику Србију. Он заробљава жену покојног оца султана Мехмеда Мару Бранковић и Мехмедове коњичке војнике акинџије.
На крају филма долази до одлучујуће борбе где „правда побеђује“, Турци ослобађају Мару, док зли „краљ Лазар“ губи битку.
Прочитајте и:
ЛАГАЛИ СУ НАС ГОДИНАМА: ОТПИСАНИ СУ БИЛИ ЧЕТНИЦИ, као и Валтер, а ево ко је био Kригер! (ВИДЕО)
Најболеснији моменти у филму су дефинитивно када мали српски дечак на крају филма каже да жели да постане Турчин, и када Мара, која је на силу одведена султану, упозорава злог Лазара да „једва чека да му Турци униште трон“.
Радња је смештена у 15. век, иако нема никаквих додирних тачака са стварним догађајима у том историјском тренутку.
Приказом кнеза Лазара као крволочне животиње, циљ је приказати цео српски народ као народ дивљака, који мачем и огњем шире „идеологију зла“.
Последњих деценија активно је „прање“ прошлости од стране турских историчара, медија, па и државних институција. Сетимо се само да Турци и даље не признају геноцид над Јерменима, најјезивији злочин 20 века поред Холокауста.
ИСТОРИЈСКИ ФАЛСИФИКАТ
Покретне слике су од свог самог настанка били једно од главних оружја пропаганде. Тако се Турци могу поносити разним необјективним филмовима последњих деценија, као што је епски историјски спектакл „Фетих 1453“, који се бави „ослобађањем“ Цариграда од злих Византинаца, или филм „Крв на зиду“, у ком су турски званичници одговорни за геноцид 1915. ослобођени сваке кривице и представљени су као жртве несрећних историјских околности.