Људска емоција је чудесна муња, а постаје још чуднија када се утопи у мистичну масу! Експлозија осећања са црногорских планина, из градских небодера, станова, приградских кућа, спустила се на улице, а Црна Гора је претворена у позорницу највећих хришћанских литија које су до сада виђене. Десило се оно чега су се глобалисти највише прибојавали, и то у време када у свету већ увелико траје сукоб цивилизација које је историчар Хантингтон предвидио још деведесетих. Он је тада написао да глобализам неће бити у стању да универзалне западне вредности примени на читав свет, да западна Европа неће више постојати, биће јудеохришћанска Америка, између осталих, будизам, ислам, навео је да још и православни хришћани остају цивилизација за себе. Сигурно је да за југоисточну Европу није могуће пренити светске дијагнозе, али симптоми за такву тврдњу су видљиви.
Чудо се десило у Црној Гори. Чега је то све збир? Да ли је у доношењу Закона о вероисповести било пресудно слабо познавање корена властите културе, недостатак интуиције, пуко извршавање наредбе или ароганција! Kо је могао да поверује да ће црква и њени верници који су већ 800 година на своме пристати да им неко украде мит и да то неће изазвати гнев?! Или је Војна алијанса планирала Олују, попут оне у Хрватској? Видећемо! Неко је игнорисао стару истину да у историји дође време када народу вера постаје важнија од хлеба, када се у људима пробуде магнетне олује припадности, када страхове стрпају под кућни праг, па заједно, обједињени вером то осећање претварају у слободу!
Прочитајте и:
АКАДЕМИК МАТИЈА БЕЋКОВИЋ: “Или ћемо одбранити своје светиње, или ћемо нестати!”
Мистична маса трпи свашта, а њено буђење дуго траје. У случају Црне Горе постоји читаво књиговодство примена глобалистичког рецепта на становништво које се није опирало западним вредностима, али је православље постало камен спотицања војној стратегији Дранг нацх Остен (продор на Исток). На том путу нису спорне примене нама недостајућих састојака западне дисциплине, поштовања секуларне хијерархије и чега још све не, али се, како је недавно истакао амерички генерал Френклин Бен Хоџис, православље показало као препрека. Чему? Цивилизацији сигурно није, јер без Бизанта и Јустинијана, нема ни Римског права, без Kонстантинопољских грађевина, нема ни узора за италијанске ренесансне градове. Дакле, није реч о проблему цивилизацијске природе, па по томе не би требало да постоји проблем ни са западним хришћанством. Много мање него што се у први мах чини! Још мање него што је источно хришћанство трпело од западне цркве у најцрње доба великих сукоба.
У време када је глобализација конформизовала свет и када је уместо да негује културне различитости, како је у почетку обећано, малим народима успела да наметне тек сексуалне разноликости, листа српских културолошких губитака у Црној Гори се повећавала. Народ ове драматичне земље од давнина практикује да у божићне празнике и свадбе испали више бојевих метака него војске у великим офанзивама. Kада је на дневни ред 2006. године дошло одвајање Црне Горе од Србије и Црне Горе, није опалила ниједна пушка. И нека није. Била је то вештина Мила Ђукановића, али и пристанак важних представника српске вере. Био је то избор секуларних Срба који су се прилагодили државности која је већ једном постојала. Сви су поверовали да тако мора бити и да њихова култура може бити сачувана. Онда се променило све.
Прочитајте и:
СНАЖНА ПОРУКА МИЛОША БИКОВИЋА: “Ово је устанак за парче неба и веру, СРПСКИ ДУХ СЕ ПРОБУДИО”
Огромне инвестиције, црно-бели новац је стизао, љубав са Русима, па непријатељство према њима. Углавном, улепшани су градови, путеви, мостови, и на крају је стигао НАТО, али и закони који су променили српски језик у „матерњи“, латиница је заменила ћирилицу, историјске књиге су поново написане црногорским језиком, али и увелико промењеном фактографијом.
Све је то прошло уз магичну моћ капитала и шансама које су сви приграбили намј]еравајући да не буду само пекари, инжењери, доктори, зубари него и богати становници Црне Горе. Само што је у то коло среће упала велика мањина. Где су ови што им није пошло за руком да уђу у прижељкивану класу? То је споменута мистична маса која је у секуларној форми већ шетала Црном Гором. Ова сада носи иконе и њен настанак је у корјену осјећања која су је извела на позорницу. Неизмериво је подручје емоција које, још увијек, не могу да контролишу аналитичари, компјутери, банкари и државни чиновници, полицајци, сјецикесе и маркетиншки стратези и, што је најчудније, ту престаје да игра улогу новац као највећи социјални мотив данашњице. Има Бога!
Прочитајте и:
Они су ПОНОС СРБИЈЕ: Три рођена брата – три будућа официра!
Kада је у низу покушаја да се понизе Срби у Црној Гори, после свега, у скупштини, под бизарним околностима прошао Закон који наговештава национализацију православних богомоља и црквене метохије, православни свет је схватио да не може да опстане без онога у шта вјерује да му је најважније. Све је после хапшења посланика ДФ-а изгледало као да су бркатог мачка сатерали у чошак, свештена лица као тужни гаврани су захтвали разговоре. Наједном, на улицама као да је неко посредовао филмским триком, уместо бркатог кућног љубимца угледали смо друштвену звер која кривуда градовима.
Револт православних Срба у Црној Гори је утицао на Београд сигурно у једној ствари. У матици српске културе, тешко да ће у будућности бити изговорена реченица коју је рекао председник САНУ Владимир Kостић: „Једина политичка мудрост је на који начин, са неким елементима достојанства напустити Kосово.” После литија у Црној Гори, извесно је да ће се о достојанству Kосова и Метохије говорити на други начин и да ће се у блиској будућности стара нова власт, ако помисли да призна Kосово, сударити са још већим незадовољством грађана од овог које траје у Црној Гори!
