Старци, труднице, мала деца не осећају умор када крену у литијски ход, у њима свака наша бољка нестаје.
Тако ни године нису јуче спречиле Гојка Јокића да из Мурина крене у литију дугу десет километара.
Овај херој је пешачио 10 километара од Мурине до Велике на челу литије за одбрану светиња у Црној Гори.
Његове 72 године, нанизале су доста животног искуста и борбе. Али, како он каже, борба за светиње у Црној Гори се мора добити.
Редакција ИН4С разговарала је са овим херојем, који каже да верује, да ће народ Црне Горе победити, а да ће се ова власт уразумити.
„Ја сам Црногорац, Србин, православац. Мени су светиње најпрече у животу. Волим своју државу и немам намеру да се селим никада и никуд из ње. И мени и свима нама је судбина да се боримо за крст и слободу“, каже деда Гојко.
Рекао нам је, да му је било мало напорно прећи толики пут јер је имао операцију прошле године.
„Имам доста година и лошег сам здравља, али морам да браним своје православље. Тад не сме да буде изговора, сви морамо да устанемо као један„, прича деда Гојко.
Имао је и поруку за млађе генерације.
„Децо моја, најпрече су вам светиње. На млађима свет остаје, ви морате да чувате православље“.
Деда Гојко каже и да једва чека недељу, и да ће опет ићи на литије.
„И у недељу ћу да идем. Али, надам се да ће се уразумити они који требају и да ће видети да овај народ неће да одустане. Не може се против воље свог народа“, каже деда Гојко.
За крај разговара рекао нам је и нешто о себи.
„Ја живим на планини Чакор. Бавим се полољопривредом, држим велику стоку. И Богу сам захвалан што ми је подарио и чува велику породицу“, завршава разговор овај витез са планине Чакор.
Преузето са: Националист