Овај древни хришћански празник установљен је у 5. веку
На дан 15. јула Српска православна црква слави полагање ризе Пресвете Богородице.
Говорећи о о овом празнику, као једном од празника који су посвећени Пресветој Деви Богородици, Његово Преосвештенство владика Јоаникије је казао да се сви они догађаји из живота Господњег – Његово оваплоћење, рођење, распеће, тридневно погребење, вазнесење на Небо, које слави Црква Божија односе, истовремено, и на Пресвету Деву Богородицу, јер је она зачела Спаситеља нашег Господа Исуса Христа.
– Многе муке задесиће све нас, то је једноставно живот. Замислите како је било Пресветој када је гледала муке свог сина који није греха имао, она је гледала људско зло директно са највећим болом! Мајка Божија зна шта је неправда, она зна како то боли, она је увек ту да праведника заштити и умоли Сина свог да подари плату свакоме ко страда по правди.
Не заборавите никада да пред спавање поменете име Пресвете Богородице! Не заборавите да прочитајте чувену молитву „Богородице Дево, радуј се Благодатна Маријо, Господ је с Тобом! Благословена си ти жена и благословен је плод утробе Твоје, јер си родила Спаситеља душама нашим!“
Прочитајте и:
Исто тако, када славимо Пресвету Богородицу онако како је то Црква устројила, као што је управо овај дан, то прослављање преноси се и на Христа јер, сигурно, да ће Син Божији, син Деве примити прослављање своје мајке као да је самом Њему упућено.
Празник Полагања ризе Пресвете Богородице можемо сматрати продужетком славе овог светог храма, продужетком слављења Божића у току године, без обзира што их дели велико временско растојање.
Вријеме у Цркви је „растегљиво“, јер се спајају векови, време улази у вечност и вечност улази у време – рекао је епископ.
Он је напоменуо да је древни хришћански празник Полагања ризе Пресвете Богородице установљен у 5. веку, поводом догађаја везаног за пренос ризе Пресвете Богородице из Назарета у Цариград. Наиме, како стоји у Прологу, нека побожна Јеврејка из Назарета, чувала је ризу, хаљину или неки део одеће који је припадао Пресветој Богородици, молећи се поред ње Богу. Многи, који су долазили да се поклоне и целивају ризу Пресвете Богородице добијали су исцељење, па су, чувши за то, два побожна Цариграђанина ризу понели у Цариград.
Прочитајте и:
– Зашто прослављамо баш ризу Пресвете Богородице? Зашто би део одеће, као што се и свако од нас облачи, био предмет поштовања? Све оно, драга браћо и сестре, што се односи на Пресвету Деву Богородицу достојно је хвале због тога што је она испод ризе, у својој пречистој девичанској утроби, носила Спаситеља и Господа нашег Исуса Христа. Њено тело је било освећено и њена душа је била освећена, па је и њено одело, такође, примило ту светост – каже он.
Зашто се слави положење ризе Пресвете Богородице у Влахернску цркву у Цариграду?
За време цара Лава Великог и царице Верине у Цариграду су живела два угледна сенатора, Галвије и Кандид, рођена браћа. Замолили су цара да их пусти у Јерусалим да се поклоне светим местима и он их је пустио. У Назарету одсели су у кући неке девице Јеврејке, која је држала у тајној одаји ризу (мантија) Пресвете Богородице.
Прочитајте и:
Славољуб Ковић: Дечак великог срца кога су Немци мучили и убили јер није издао своје саборце
Испред одаје стајали су многи болесници и невољници који су добијали исцељење од својих мука: причало се да слепи прогледају, хроми се исправљају, ђаволи се изгоне из људи, глуви добијају слух, немима се језици разрешују и све неизлечиве болести овде се лако исцељују – молитвом и додиром те ризе.
Жена није хтела да им открије шта се налази у одајама и шта се дешава, па болесници излазе исцељени одатле. Тек када се уверила да сме и да им каже и рекла је:
– Изврсни људи! Та божанствена тајна, за коју ви настојите да вам је кажем, никоме до данашњега дана није била откривена. Али пошто видим да сте благочестиви и богољубиви људи, то ћу вам казати сакривену тајну, надајући се да ћете оно што чујете од мене сачувати у себи, не причајући никоме. Овде ја чувам сакривену ризу Пречисте Дјеве Марије која је Христа Бога родила.
Провели су ноћ у тим одајама и били запрепашћени дивним, јаким мирисом.
Касније су Галвије и Кандид узели ту светињу, пренели је у Цариград и о томе обавестили цара и патријарха. То је изазвало велику радост у царском граду.
Риза је свечано пренета и положена у цркву Влахерне.
За успомену на положење ризе Пресвете Богородице у Влахернску цркву, установљен је овај празник