„Тестамент Павла Вуисића, рођеног од мајке Радмиле и оца Миша, који дана првог новембра 1982. године, при чистој свести и здравога ума саставља ову поруку. Мирјани, жени ми, све што имам за случај да одапнем, остављам, с тим да разумно распрода или отуђи имовину моју, односно своју, а ако не буде у стању да имовином располаже, да то само суд може урадити. Мирјана, ако после мене остане, има да ме сахрани по свим обичајима и почастима цркве православне, са шест попова да се пред мојим телом виде и чују.
Сахранити ме има у гробницу нашу, говор посмртни или слично да се чуо није. Ових шест попова (које за инат хоћу) да све оно што се око гроба ради, раде и шуте.
Нека у себи певају.
Пошто мислим мрети, што бих и онако све ово писао, још да вас замолим да ми никакав комуниста ни говора, али нити једне речи не проговори, јербо ћу се у гробу преврнути и не само преврнути, већ и устати из гроба да га ноћу морим и да му, њему и свима, колико их је на свету, јебем матер.“
Gepostet von Покрет обнове Краљевине Србије – POKS am Freitag, 9. Oktober 2020
