Познато је да су Стратимировићи, великашка породица из Српске Војводине, старином од властелина зетских Балшића. Иако су их сеобе током историје носиле све даље од Црне Горе, јуначко срце у њима никада није усахло. Управо су Стратимировићи дигли устанак против Турака у Херцеговини 1737. године, затим подарили митрополита Стефана Стратимировића (1757-1836) Сремским Карловцима, а потом и њеног најчувенијег нововековног изданка, вожда Ђорђа Стратимировића који је извојевао велике победе над Мађарима 1848. године и издејствовао стварање Српске Војводине.
Вожд Стратимировић, иако касније генерал-мајор аустријске војске, никада није заборавио ни Србију (којој се током Српско-турског рата 1876. године ставља на располагање), али ни своју родну груду Црну Гору. Веза Стратимировића са својом прапостојбином увек је била јака.
Управо је њему са Цетиња 1848. године Петар Петровић Његош послао Златну медаљу Обилића, тада највише црногорско одликовање чиме је он постао и први носилац истог. Који би знак на твоја јуначка прса лепше пристао од овога – проучио му је тада у писму владика Раде. Стратимировић је не само учествовао у дипломатским мисијама Аустрије у Црној Гори, већ је био један од организатора војске у Црној Гори у борби против Турака. Управо зато вожд Стратимировић је био и носилац црногорског Ордена књаза Данила I због својих заслуга за слободу Црне Горе.
Ових дана у јавности кружи икона на којој је приказан вожд Стратимировић као праведник и светац. Баш као у случају повратка његових посмртних остатака у Сремске Карловце, чини се да је верујући народ са одушевљењем дочекао и ову вест. Било је у историји српског народа и Црне Горе много примера ратника који су постали свети, јер нема у хришћанству веће жртве од жртвовања сопственог живота зарад слободе других. Саму државу Црну Гору основали су свеци из светородне лозе Петровића, који су били и ратници и јунаци и који су задужили цело Српство.
Остаје нада да ће се, после дуго времена, Светом Петру Цетињском и Светом Петру Другом Ловћенском Тајновидцу придружити и изданак благородне лозе Балшића, праведни вожд Ђорђе Стратимировић. Било како било, његови посмртни остаци сада су, по његовој жељи, у Сремским Карловцима, али смо сигурни да је бар део његове душе у овом црногорском кршу коме је до краја овоземаљског живота остао на услузи.