Koja vrsta psihopata je voljna namerno stvoriti globalni konflikt koji vodi milionima mrtvih, samo da zaštiti vrednost papirne valute.
Ko je to ko zapravo vuče konce? Najčešće najbolji odgovor na to pitanje se pronalazi postavljanjem drugog pitanja: Cui bono?
Zašto su SAD napale Irak , Libiju, Afganistan…
Zašto američki obaveštajci pomažu u destabilizaciji Sirije?
Zašto vlada SAD-a toliko pokušava srušiti Iran? Uprkos činjenici da Iran nije napao nijednu zemlju od 1798. godine.
Šta to imamo mi ovde? Kada pogledate trenutnu putanju na kojoj smo nema nikakvog smisla, nema nikakvog smisla ako bazirate pogled na propagandi koju mediji prikazuju kao vesti. Ali ima savršenog smisla ako znate prave motive struktura moći.
Da bi shvatili te motive, prvo moramo znati istoriju.
1945. Breton Vuds je dogovorio uspostavljanje dolara kao valutu svetskih rezervi, što je značilo da su cene međunarodne robe u dolarima. Dogovor je SAD-u dao izrazitu finansijsku prednost, napravljen je pod uslovom da će ti dolari biti zamenljivi za zlato u iznosu od 35 dolara za 31 gram zlata.
SAD su obećale da neće preko potrebno štampati novac. Sve to je bilo zasnovanu na poverenju, jer Federalne rezerve su odbile bilo kakav nadzor nad procesom štampanja.
U godinama koje su vodile 70tim, razvoj vijetnamskog rata učinio je jasnim mnogim zemljama da SAD štampa daleko više novca nego što ima zlata. Kao odgovor, tražili su nazad zlato. To je izazvalo rapidan pad vrednosti dolara. Situacija je doživela vrhunac 1971. kad je Francuska htela da povuče svoje zlato, a Nikson odbio.
Avgusta 15. Izjavio je sledeće: „Usmerio sam sekretara trezora da učini sve potrebne akcije da odbrani dolar protiv spekulanata. Usmerio sam sektretara Konelija da suspenduje privremeno konvertibilnost dolara u zlato i drugu rezervnu imovinu, osim u količinama i uslovima koji su u interesu monetarne stabilnosti i u najboljem interesu SAD-a.“
To očigledno nije bila privremena suspenzija kao što su tvrdili, nego trajna!
Ostatak sveta koji je poverio SAD-u zlato bio je pokraden.
1973. predsednik Nikson je tražio od Faisal Ibn Abdula (kralja) Saudijske Arabije da prihvati samo američki dolar kao način plaćanja za naftu i da uloži svaki višak profita u američku riznicu i menice.
Zauzvrat, Nikson je ponudio vojnu zaštitu saudijskim naftnim poljima. Isto je ponuđeno svim ključnim zemljama proizvođačima nafte.
Do 1975. svaki član OPEC-e složio se da prodaje naftu samo u SAD dolarima. Akt pomeranja dolara od zlata i vezivanja za naftu odmah je naterao sve zemlje koje uvoze naftu da počnu održavati stalne zalihe papira Federalnih rezervi. A da bi dobili taj papir, moraju poslati stvarnu fizičku vrednost Americi.
To se označava kao rođenje PETRO-DOLARA!
Papir izlazi van, sve što Amerika treba ulazi unutra i SAD su postale jako, jako, jako bogate! To je najveća finansijska prevara u zabeleženoj istoriji. Hladni rat je bila velika partija pokera. Troškovi vojska su čipovi, a SAD ima beskrajnu zalihu čipova.
Kad se petro- dolar pojavio, mogli su ulagati sve više i više, premašujući svaku drugu državu na planeti, dok izdaci za SAD vojsku nisu premašili sve zemlje zajedno! Sovjetska Unija nikad nije imala šanse.
Kolaps komunističkog bloka 1991. maknuo je zadnji kontrabalans američkoj vojnoj moći.
SAD su sad neosporna supersila bez rivala. Mnogi su se nadali da je to znak početka nove ere mira i stabilnosti. Nažalost, bilo je onih na visokim funkcijama sa drugačijim idejama. Te iste godine, SAD je napao Irak u prvom Zalivskom ratu. Nakon uništavanja iračke vojske i infrastrukture, uključujući prečišćavače vode i bolnice, osakaćujuće sankcije su nametnute sprečavajući da se ta infrastruktura popravi.
Te sankcije započete su sa Bušem starijim, održane su tokom cele Klintove administracije trajući preko decenije, procena je da su ubile 500 000 dece. Klintonova administracija je bila sasvim upoznata sa tim podacima. Čuli smo da je pola miliona dece umrlo. U HIROŠIMI JE UMRLO MANJE DECE!
Medlin Olbrajt: „Da li je cena vredna toga? Mislim da je to vrlo težak izbor. Ali cena, mi mislimo, da je cena vredna toga…“
Zašto je tačno ubijeno 500 000 dece? U novembru 2000 Irak je počeo prodavati naftu samo u evrima. To je direktni napad na dolar i američku finansijsku dominaciju i neće biti tolerisano. U svoju odbranu, SAD vlada uz pomoć medija izgrađuju veliku propagandnu kampanju tvrdeći da Irak ima oružje za masovno uništenje i da planira da ga koristi.
2003. SAD je napao
Jednom kad su zauzeli zemlju, prodaja nafte se odmah vratila na dolare. Tu je posebno primetna činjenica da je vraćanje na dolar smanjilo prihod 15-20% zbog veće vrednosti evra. Tu nema nikakvog smisla, osim ako uzmete u obzir petro-dolare.
General Vesli Klark: „Vratio sam se da ga vidim 2 sedmice kasnije. U to vreme smo bombardovali Afganistan. Pitao sam se „Hoćemo li početi rat protiv Iraka.“ On je rekao „O, gore je od toga. Baš sam dobio ovo sa gornjeg sprata, iz kancelarije ministra odbrane, danas.“
Rekao je:“ Ovo je plan koji opisuje kako ćemo uzeti 7 država u 5 godina. Počevši sa Irakom, Sirijom, Libanom, Libijom, Somalijom, Sudanom i završi sa Iranom.“
Pogledajmo razvoj prošle decenije, da vidimo psotojili uzrok.
U Libiji, Gadafi je bio u procesu organizovanja bloka afričkih zemalja da kreiraju valutu baziranu na zlatu pod imenom „dinar“. Sa namerom da zameni dolar u toj regiji.
SAD i NATO snage su destabilizovale i srušile libijsku vladu 2011., nakon preuzimanja kontrole, pobunjenici koje je naoružao SAD su hladnokrvno smaknule Gadafija i odmah uspostavili libijsku centralnu banku. Iran je aktivno vršio kampanju za prekid prodaje nafte za dolar i nedavno je osigurao dogovor prodaje nafte za zlato. Kao odgovor tome SAD uz pomoć medija stvaraju međunarodnu podršku za vojni udar, uz konstataciju da je to ustvari „sprečavanje Irana u izgradnji nuklearnog oružja”.
U međuvremenu su uspostavljene sankcije za koje SAD zvaničnici otvoreno priznaju da im je cilj kolaps iranske ekonomije. Sirija je Iranski najbliži saveznik, imaju ugovore o međusobnoj odbrani. Ta zemlja je trenutno u fazi destabilizacije uz skrivenu pomoć NATO-a.
Rusija i Kina su upozorile SAD da se ne mešaju, ali Bela Kuća je dala izjavu da razmišljaju o vojnoj intervenciji. Treba biti jasno da vojna intervencija u Siriji i Iranu, koja je započeta, nikada nije bila u razmatranju nego je odlučena. Kao što je to bilo u Iraku i Libiji.
SAD aktivno radi da kreira kontekst za diplomatsko pokriće, da urade ono što su već isplanirali. Motivi te invazije i skrivenih akcija postaju jasni kad pogledamo puni kontekst.
Oni koji kontrolišu SAD shvataju da čak i ako nekoliko zemalja počne prodavati naftu u drugoj valuti, počeće lančana reakcija i dolar će propasti. Oni shvataju da ništa drugo ne drži vrednost dolara. Radije nego da prihvate činjenicu da je dolar blizu kraja života, čelni ljudi su se odlučili na proračunato kockanje. Oni su odlični da koriste brutalnu silu SAD vojske, da slome svaki otpor na Bliskom Istoku i Africi. Ali trebate shvatiti da to neće završiti sa Iranom. Kina i Rusija su izjavile javno da ni pod kojim uslovima neće tolerisati napad na Iran i Siriju. Iran je jedan od ključnih saveznika, jedan od zadnjih nezavisnih proizvođača nafte u regionu. I oni shvataju da ako Iran padne nemaju načina da pobegnu dolaru i to vodi u rat.
Ipak, SAD gura napred, uprkos upozorenjima. Ono čemu svedočimo ovde je putanja koja vodi pravo u nezamislivo. To je putanja koja je nacrtana godinama pre, sa punom svešću o posledicama za čovečanstvo. Ko to želi da ide tim putem? Koja vrsta psihopata je voljna namerno stvoriti globalni konflikt koji vodi milionima mrtvih, samo da zaštiti vrednost papirne valute. To zasigurno nije predsednik, pošto odluka za invaziju Libije, Sirije i Irana, donešena je dugo pre dolaska Obame na međunarodnu scenu. Ipak, on je obavljao svoju dužnost kao i marioneta pre njega i posle njega.
Pa ko je to ko zapravo vuče konce? Najčešće najbolji odgovor na to pitanje se pronalazi postavljanjem drugog pitanja: Cui bono?
Oni koji imaju moć štampanja dolara najviše gube ako dolaru padne vrednost.
Od 1930. ta moć je u rukama Federalnih rezervi. Federalne rezerve su privatni entitet, kojeg poseduje konglomerat najmoćnijih banaka sveta. Grupa ljudi koja kontroliše te banke su zapravo ljudi koji vuku konce. Za njih je to samo statistička igra.
Tvoj život i život onih koje voliš su kao pijuni na velikoj šahovskoj ploči.
