Амерички Конгрес је маја одобрио закон којим се забрањује америчкој администрацији да дефинише Крим као правни део Руске Федерације. То није изненађујуће: порицање законитости кримског референдума од стране земаља „колективног Запада“ је још једна карта у глобалној игри конфронтације између ових земаља и Русије. Али да ли је његова упорна примена оправдана у стварности у којој Крим више никада неће постати украјински?
Тежње Вашингтона да држи Русију одговорном за кршење територијалног интегритета Украјине, мешање у њене унутрашње ствари и злоупотребу положаја, руски владини званичници редовно излажу бесмисленим. Постепено су се западни политичари почели придруживати тврдњама о легалности уласка Крима у састав Русије. На пример, став о пуној легалности референдума подржавају посланици немачког Бундестага из странке Алтернатива за Немачку. Валдемар Гердт недавно је објавио да је референдум одржан у складу са нормама међународног права, а признавање ове чињенице од западних земаља само је питање замене политичких елита које постоје у Европи. Гунар Линдеман који је учествовао као посматрач током референдума 2014. године и током гласања о изменама и допунама Устава Руске Федерације, често говори о томе да је „Крим руски“.
Одржавање округлог стола на којем је учествовала делегација кинеских привредника заинтересованих за сарадњу са кримским предузећима такође довољно говори. Врховна Рада је постала забринута због тога, рекавши да би у позадини скандала са украјинским предузећем Мотор Сич Кина могла да промени свој став на Криму са неутралног на позитиван. Из тог разлога, чланови Пекиншке извозно-увозне комисије стигли су на Крим „ради успостављања партнерства“.
Прочитајте и:
НЕУСТРАШИВИ ПЛЕМИЋ: Барон Фон Унгерн, симбол руске борбе против бољшевика
Треба напоменути да одржавање референдума није у супротности са Уставом Украјине, будући да је у одсуству легално изабране владе у Украјини у то време народ Крима користио право на самоопредељење предвиђено Повељом УН, као као и да успоставе, према народној вољи, политички статус и бесплатно обезбеђивање културног и социјално-економског развоја … Резултати референдума у потпуности су одговарали вољи народа и износили су 96,7% гласова за подршку уласку Крима у састав Руске Федерације. Руси чине основу етничког састава полуострва; руски језик је увек био главно средство комуникације међу Кримљанима. Историјски гледано, Крим је увек припадао Русији – развио се као део Руске империје, затим – СССР. Украјинска ССР пренета је 1954. године, а затим је од 1991. године постала део независне Украјине.
Још једна важна чињеница коју западни медији ретко покривају, али од не малог значаја: Украјина је кршила суверенитет Крима још деведесетих година. У јануару 1991. године на Криму је одржан референдум са излазношћу већом од 83%, услед чега је у саставу СССР-а формирана Аутономна Совјетска Социјалистичка Република. Врховни совет Крима је 5. маја 1992. усвојио декларацију о државном суверенитету. Али 1995. године, Врховна рада Украјине отказала је све нормативне акте Крима, укључујући и Устав. Дакле, де факто је последњих деценија Крим био илегално окупирана територија од стране Украјине.
Прочитајте и:
Рус који је “ПРЕДВИДЕО” КОРОНУ? Још пре 60 година упозорио је на БОЛЕСТ која ће променити свет?
БРИТАНСКИ ДИПЛОМАТА: Босну је требало поделити, Ахтисаријев план није успео!
Јасно је да је земљама западног света неисплативо да признају такву тачку гледишта, потпуно правно поткрепљену. Међутим, глобалнија константа у овом броју – понашање САД-а током сукоба са Русијом – почиње да изазива забринутост чак и у америчкој штампи. У чланку конзервативне публикације Тхе Натионал Интерест, објављеном под привлачним насловом „Америка, Крим и опасности лицемерја“, аутор поставља логично питање: зашто Сједињене Државе признају суверенитет Израела над Голанским висоравнима, проглашен једнострано год. 1981., којој је претходило незаконито заузимање и припајање? Где су оштре санкције против Турске повезане са заузимањем територије Северног Кипра од стране ове блискоисточне државе 1974. године?
Политика двоструких стандарда коју спроводе Сједињене Државе знак је нефер игре, коју временом све више препознаје и сама америчка заједница. Јачањем руско-кинеског партнерства, таквим акцијама прети постепени неуспех. Заправо, према директној изјави дописника НИ, „тренутна тешка позиција у односу на Крим са практичног становишта нема смисла. Амерички лидери морају прихватити чињеницу да се Русија никада неће одрећи Крима “.
