„Имамо такозвани ,,бијели шенген” са Небом. И зато сада тако лако, и Небо може да се спусти до нас. Ако ми не верујете: отворите прозор. Ено га небо! Гледајте! Ено га на улицама Црне Горе! Молим се само да не буде олује“
Милош Биковић се последњих година и ретко помера из средишта пажње. Већ од прве секунде премијерног приказивања филма “Монтевидео”, он је стигао до екстремне популарности и статуса јунака, пише „Борба“.
Добитник је руске државне награде Медаља Пушкина коју му је, прије две године, доделио лично руски председник, Владимир Путин.
Биковић је говорио за „Борбу“, о актуелним дешавањима везано за протесте у Црној Гори.
„Како дечак постане Пинокио? Кад се дете више радује поклонима испод јелке, него Васкрсењу (макар и сопственом) онда је оно често склоно делузијама. Верује у Деда Мраза, а заборавља на то да осим тијела појединца може да васкрсава и дух, рецимо дух једног народа. То је онај Дух чији је чувар СПЦ, и ено га сад тај Дух на улицама Црне Горе. Е сад покушавају да тај Дух ухвате и ставе у боцу, али није то тај дух. Дух о коме причамо не испуњава жеље злој дјеци“, казао је Биковић о срамном Закону, којим се узима имовина СПЦ.
Сва деца па и деца која нису била добра, додаје он, кад тад морају на спавање. А како ће да спавају када их у кревету чека савест?
„Дирала су деца печење на велики петак, омастиле се руке, постале лепљиве и залијепиле се, као по правилу за ланце, улијепљене су тако… Као код лутка на струнама. А лутак на струнама више нема своју вољу. Тако дечак постаје Пинокио“, рекао је on.
На питање да ли сматра да је СПЦ тренутно у најгорем положају у последњих сто година у Црној Гори, Биковић је казао:
„Не. Црна Гора гори. И то гори пламеном српске Спарте. Српска православна црква није никад била јача. Можемо да тумачимо ово што се дешава из политичког социолоског, или историјског аспекта, али ја бих из најважнијег, оног духовног. Никад није било јасније да се боримо са ђаволом, и никад још јасније да побјеђујемо“, казао је Биковић.
Кад он мора да, додаје он, удара на цркву тако отворено значи да је сатјеран у ћошак, перспективе су му лоше. Далеко од дневне политике је ова борба. Нема ово везе са политичарима и политиком. Ова борба је, како каже, већих размјера.
„Сваки покушај сепаратизма и устињавања српског народа, језика, и вере зарад ,,независности” је управо супротно, тј. стварање колоније у којој ће и они који су најмоћнији међу нама и они који владају том ,,независном колонијом” бити најмоћнији роб, само са највећом јахтом“, одговара Биковић на питање „Борбе“ да ли сматра да су Црна Гора и Србија једна фамилија.
О глумцима који су из Црне Горе, а раде у Србији, и да ли треба да дигну свој глас против овога закона, Биковић каже да свако поступа по својој савјести и образу.
„Дан свакоме узме меру“, казао је глумац.
Што се тиче његовог доласка у Црну Гору, и подршке српском народу, каже да, ако се то деси, сигурно неће најављивати у медијима.
Он је истакао је да подржава наш верујући народ који литијама брани светиње.
„И позивам на мир. Молитва и саборност су врло јако оружје. Не треба их потцењивати. Ако не верујете свештеницима питајте физичаре. Рећи ће вам исто“, казао је Биковић.
Имајте разумевања, поручује он за крај, према онима које су успели да убиједе да они, нијесу они, већ да су сада они, тамо неки други, и да се сада граниче са самим собом. Имајте разумевања за њих, ионако им је већ довољно тешко што су “гранични”.
„Често нам говоре да ми, нисмо ми, и да је нормално да се граничимо сами са собом. А ми се, што се данас види као никад, граничимо се и са Небом, јер су наши преци ту границу често, и са лакоћом у страдању прелазили. Имамо такозвани ,,бијели шенген” са Небом. И зато сада тако лако, и Небо може да се спусти до нас. Ако ми не вјерујете: отворите прозор. Ено га небо! Гледајте! Ено га на улицама Црне Горе! Молим се само да не буде олује“, казао је Биковић.
