На Видовдан почиње снимање филма „Кошаре“ у којој ће Биковић имати значајну улогу
„Балканском међом“, првим филмом о ратним дешавањима на Косову и Метохији у коме Срби нису приказани као злочинци, Милош Биковић је испричао о томе нашу причу и, изгледа, пробио лед. На Видовдан почиње снимање филма „Кошаре“, у коме ће он, такође, имати једну од значајних рола.
Поводом приказивања „Балканске међе“ коју је продуцирао, наш прослављени глумац који је после успешне каријере у Русији наставио да је гради и на Западу, оценио је да је Србији био потребан такав филм који је указао на правац којим треба ићи.
Да ли ће „Кошаре“, филм о епској борби српских војника који током 82 дана борби на караули Кошаре на граници са Албанијом нису дозволили да непријатељ уђе у Србију, бити на том правцу.
Наша прича о епској бици на Кошарама
„Видећемо. Мислим да је то правац, у смислу да ми можемо да испричамо своју причу, своје виђење тих догађаја, а не само да гледамо шта су други написали како они то виде“, каже Биковић за Спутњик. О сценарију који потписује Ђорђе Милосављевић и улози коју он игра у Кошарама, ипак, није могао у овој фази ништа да нам каже.
Није био изненђен када је „Балканска међа“, руско-српски филм о тајној операцији преузимања аеродрома Слатина на Косову и Метохији током НАТО бомбардовања 1999. године, подигао прашину.
У сваком случају Србији није довољан један такав филм, каже Биковић кога ових дана опет гледамо у још једној познатој улози. Као и у случају „Балканске међе“, али и филма „Хотел Београд“, опет се ангажовао да свет доведе у Србију. Овога пута, реч је о причи са западне стране.
Снимајући филм „Изван граница реалности“ у коме је са славним Антониом Бандерасом делио главну улогу, у Риму је упознао познатог холивудског продуцента, италијанског порекла, Андреу Иерволина власника продуцентске куће „Иерволино ентертеинмент“. Захваљујући том пријатељству управо је потписан Меморандум о разумевању те продуцентске куће и српског министарства привреде.
Анимирани филмови у Србији
„Овде причамо о кратким анимираним филмовима какви су се некада производили у старој Југославији, али наравно не са оваквом технологијом. Ово је први пут да ћемо имати систематску производњу кратких анимираних филмова. Радимо на томе да за неколико година постанемо лидери у свету по производњи кратког анимираног садржаја“, објашњава Биковић.
Меморандумом су предвиђена улагања у изградњу студија за израду кратких, анимираних, веб, стриминг форми, а производња би требало да отпочне већ ове године.
На питање шта ће бити први посао са италијанском продуцентском кућом, Биковић каже да се то још не зна.
„Уговорено је седам пројеката и још нисмо одредили који ће од тих седам бити први. Жанр је кратки анимирани филм, то је франшиза познатог анимираног филма ‘Арктички пси’ који је по гледаности био трећи на Нетфликсу ових дана у САД“, напомиње саговорник Спутњика.
Поглед на свет
Некада познато и признато одредиште за снимање филмова, Србија, изгледа да се враћа на међународну филмску мапу. По доласку Иерволина у Београд, посебну пажњу је изазвао Биковићев коментар испод њихове заједничке фотографије на којој су разменили наочари за сунце.
Размењујемо погледе на свет“, објаснио је наш глумац. А на питање Спутњика може ли филм допринети да они који нас стално виде као „лоше момке“ почну на нас да гледају другим очима, он нема дилему:
„Мислим да може. Не можете да ставите превелики крст на филм, да је филм једини који ствара перцепцију, али можете сигурно да утичете на то како нас људи доживљавају кроз филм“.
