Највећа српска љубавна прича са трагичним крајем је свакако неостварена љубав између Лазе Kостића и Ленке Дунђерски. Ова неостварена љубав је песмом Санта Мариа делла Салуте преточена у вечност и сматра се једном од најлепших остварења српске љубавне поезије.
Између њих двоје није било ништа више од платонске љубави која је сачувана у Лазиним писмима и Ленкином дневнику, али дуго се није знало да је Лаза у покушају да се склони од Ленке, покушао да, тада Ленку уда за 39-годишњег Николу Теслу.
Прочитајте и:
Писма која је слао, тада већ великом нашем научнику, објављена су 2010. године. Лаза Kостић и Тесла су се срели 1892. године у Пешти, када је Тесла тамо боравио, а наша делегација га је тамо посетила, а међу њима је био и Лаза. Њихова намера је била да га позову у српску престоницу Београд, када је он исте те године и дошао, а он и Лаза су постали велики пријатељи.
Њихова преписка је трајала више од деценије. Проводаџисање је почело 1895. године када Лаза више није знао како да се избори са емоцијама, а ово је део једног писма које је послао Тесли:
“Драги пријатељу, данас је од прилике трећа обљетница како смо се оно састали у Пешти и онако лијепо провели оно неколико дана. Наумио сам да прославим тај дан. Шта мислите како? Не бисте никад погодили да вам не кажем: хоћу да вас оженим! Qуелле идéе! Рећи ћете. Знам шта ћете рећи, знам шта ћете помислити, све знам, па ипак! Промислите се добро, све мислите на једно смислите, па ми јавите на шта сте смислили. Ако пристајете, послаћу вам одмах слику моје намјењенице и дознаћете њено име….Било како било, свакојако вјерујте да остајем навјек ваш пријатељ, Лаза Kостић”
Лаза своје проводаџисање није крио ни од Ленке што све може видети из њеног дневника:
О лету 1895. године
“Не знам шта је с њим. Јавио се, али како! Нуди ми удају за неког господина из Америке, нашег порекла, славног проналазача, мислим да се зове Никола, презиме му је чудно. Kако не разуме да ја хоћу само њега! Нећу ни лепог, ни младог, ни високог… Ово више не могу да издржим!”
Теслин одговор није сачуван, али се из писма које је 4. септембра 1895. Лаза Kостић послао из Kрушедола дао наслутити.
“Драги пријатељу, ако хоћете да вам речем по души, ја се другом одговору нисам ни надао. А кад већ говорим о души и кад се добро промислим, ваља ми признати: на вашем месту, не бих ни ја другојачије… Најкрупнији разлог за вашу женидбу био би да се не сатре семе које рађа такове детиће… Зато немојте мислити ни са каквим болом на то да сте ви задњи свога рода… Јер, напокон, ваше племе, па да је и Немањино, не би се могло лепше завршити него таквим егземпларом…”
И то је све што се тиче ове прошевине која је прошла неуспешно. Лаза је нашо начин да се заувек макне од Ленке тако што се оженио Јулијаном Јулчом Паланачки из Сомбора. А три месеца након свега тога када је Лаза био на меденим месецу примио најтужнију вест у своме животу…
“8. новембра, после кратког и тешког боловања, у 25. години млађаног јој века, у вечност се преселила Ленка Дунђерски”.
