НЕВЕРОВАТНА ПРИЧА О ПСУ КОЈИ ЈЕ ЧУВАО СРПСКУ ВОЈСКУ: Ово је чувени мајор Листер са Кошара

У борби на караули Кошаре живот је изгубио и пас, мајор Листер. У мору херојских прича и личних трагедија које је доживљавало више од стотину војника током двомесечног пакла на Кошарама, једна је остала у запећку, то је прича о једнум псу, псу са чином мајора.

Мајор Листер није био једини пас на караули Кошаре, ту су били и Нез, Црни, Максимилијан…али Листер је, причају војници, био синоним за достојанство, храброст и оданост. Био је омиљен међу војском и препознатљив по томе што није волео друге псе. Чин мајора је заслужио јер је од 1992, године добро извршавао задатке у миру, а још боље у рату.

Прича се да је 1995. године, својом прибраношћу спасао себе, мечку и мечиће сигурне смрти. Наиме, једно вече војска је копала рупу у коју би затрпавали смеће, када су из мрклог мрака зачули звуке. Убеђени да им се приближава непријатељ, викнули су „Војска Југославије стој!“, али се нико није одазивао.

Прочитајте и:

“НАЈБОЉИ ДРУГ ЈЕ ПУЦАО У МОЈУ СЛИКУ, МИНИРАО МИ ЈЕ КУЋУ…“ Исповест српског спортисте о свему што се десило током рата

Листер, препознатљиво затегнут као струна, није се попео на задње две ноге, што је био знак да се приближава животиња, али није ни режао и померао уши како би дао знак да долази човек. Војска је због њега остала прибрана и није припуцала, па је бљесак логорске ватре открио да се у мраку заправо чују мечићи и мечка.

Слична ситуација десила се 1998. године када је Листер кренуо у патролу. У тренутку када се приближио медвед, Листер се попео на две ноге, а његово држање уплашило је медведа који је уз крике наставио даље.

– За време ратног стања, никада није био уплашен, чак ни поред онолике артиљерије и авио-бомби, достојанствено је држао положај. На команду „чувај“, лицу које је чувао ни ђаво није смео прићи – причају војници за портал Чојство.

Последњи пут зацвилео је на Васкрс, 1999. године. Уз свог тадашњег водника Ивана Васојевића „Јагуара” остао је до самог краја, у тој акцији на Опљазу, код Мусине Куће, обојица су погинули у првом рафалу, а уз њих су животе изгубили и Предраг Богосављевић, Миленко Божић, Дарко Бјелобрк. Први рафал их је пресекао, друго одељење је чуло Листерово завијање, следећи рафал када је уследио више се ништа није чуло…

a1info

Преузето ИСКРА