Усташе су 25. априла 1941. донеле одредбу о забрани ћирилице. Немаран однос према својој култури у Србији, Републици Српској и Црној Гори, могао би скупо да нас кошта
На данашњи дан, 25, априла 1941. године, Хрватска је донела један од првих геноцидних аката против Срба – Законску одредбу о забрани ћирилице на целом њеном тадашњем подручју.
Ћирилица је била забрањена у Хрватској и БиХ 1914. године. Пре скоро 100 година латиница је први пут уведена у употребу у Србији, одлуком окупационог режима на чијем је челу био хрватски генерал Саркотић.
Данас је једино писмо српског језика под отвореним прогоном у Црној Гори, а под тихим у Србији и Републици Српској.
У том злочину над српским језиком учествује и велики део Срба (боље рећи њихових потомака), који су изабрали хрватско писмо као своје па га чак стављају и на надгробне споменике.
Тиме су себе као раскоренили и разбаштили на највреднијем делу наслеђа славних предака.