Априлски рат и пораз тадашње војске Краљевине Југославије и данас изазива горка сећања, јер је оружана сила тадашње заједничке државе, била суочена са вишеструко надмоћним непријатељем, али пре свега била уништена издајством, деловањем пете колоне и дефетизмом.
Понижавајући пораз је ипак донекле ублажен појединачним примерима храбрости и пожртвовања, од којих је један од најсјајнијих примера отпор Првог тенковског батаљона у одбрани Раље и Тополе, који се десио на данашњи дан пре 79 година.
Борбе око Тополе су започеле 11. априла а пошто се команда штаба повукла према Аранђеловцу мешовитом тактичком групом је командовао резервни капетан И класе Миодраг Милошевић. Он је на Опленцу имао на располагању групу састављену од једне митраљеске чете и противоклопне батерије. С друге стране је коњички мајор Душан Радовић као командант Првог батаљона борбених кола напредовао ка Тополи како би извршио марш према Крагујевцу.
Око 12 часова је једна немачка извиђачка група успела да освоји Опленац и наставила напредовање ка Тополи чиме се нашла у позадини противоклопне батерије капетана Милошевића. Ипак Милошевић се као храбар и сналажљив официр није дао збунити и наредио је јак противнапад где је у жестоком сукобу, у борби прса у прса немачка извиђачка група разбијена и натерана у бекство. Нажалост у окршају је погинуо и сам Милошевић, неколико његових војника, као и цивил из Босанског Петровца који се придружио чети као добровољац.
Прочитајте и:
21 ЖИВОТНА ПОРУКА ДОСТОЈЕВСКОГ: Натераће вас да се добро замислите над својим животом
Када је избила борба на Опленцу мајор Радовић је издао свом батаљону наређење да се спреми за борбу а сам ушао у четни тенк и кренуо путем за Крагујевац да заузме бољи положај издајући наређење извиђачком одељену које је водио поднаредник Словенац да осматра пут испред. Радовићев батаљон се сукобио са Једанаестом немачком оклопном дивизијом западно од раскрснице путева а источно од Тополе. Поднаредник Словенац са својим одељењем се сукобио са немачком патролом на моторциклима и уништио је при чему је дошло до жестоке размене митраљеске и топовске ватре. На инсистирање команданта немачке Једанаесте дивизије, а вероватно и самог команданта Клајста, да се покрет настави по сваку цену командант немачке претходнице је наредио својим челним тенковима да изврше напад. Извиђачко одељење се повукло и два немачка тенка су се нашла директно испред Радовићевог возила.
Радовић је, лично нишанећи топом свог тенка (командир је и нишанџија у Р 35), са неколико граната уништио оба немачка тенка. Немачка колона је стала, а командант немачке претходнице је ненавикнут на овакав развој ситуације својим возилом избио на чело колоне у жељи да личним примером покаже како се мора напредовати по сваку цену. За њим је кренула и група тенкова са јачим топовима. Радовић је хладнокрвно нанишанио немачко командно оклопно возило и уништио их једном гранатом. Затим је неколико немачких тенкова отворило ватру на Радовићево возило. Радовић је успео да искочи из запаљеног тенка али су га покосили митраљески рафали. Тако је погинуо овај храбри мајор супротстављајући се вишеструко надмоћнијем непријатељу.
Сам Клајст је био у потпуности изненађен појавом југословенских тенкова и губицима који су нанети његовим трупама.
(Kurir.rs/klanrur.rs)
