Савремена војна технологија и стална трка у наоружању чине милитаризацију свемира питањем времена. Међутим, овај процес не треба мешати са оним на шта смо навикли да гледамо у научној фантастици. Нико не намерава да изгради војну свемирску летелицу. Све је много прозаичније и опасније.
У децембру прошле године Конгрес је одобрио стварање Свемирских снага, шесте врсте америчких снага заједно са копненом, ваздухопловном, поморским снагама, као и обалском стражом и маринцима. Овај корак је врло јасно указао на циљеве Вашингтона. Који су разлози за такве амбиције? Одговор није тако очигледан као што можда изгледа.
“Сједињене Америчке Државе не би требало да буду само присутне у свемиру, оне морају доминирати”, рекао је Доналд Трамп, а то би могло бити довољно да се тема затвори.
Чини се логичним та жеља за ширењем свог утицаја у новом пространству, посебно када је реч о тако моћној држави. Међутим, важно је схватити да су Сједињене Државе већ неспорни лидер у истраживању свемира. Огромне количине новца се троше на свемирске програме. Наравно, када Трамп говорио о доминацији, он је мислио на војну доминацију. На пример, на списку задатака америчких свемирских снага јасно пише о потреби одвраћања од агресије у свемиру или из свемира. Али ко је противник који је у стању да представља свемирску претњу Сједињеним Државама?
Недавно се изван Земље догодио инцидент; близу америчког извиђачког сателита 245, примећен је руски свемирски брод Космос 2542. Американци нису крили забринутост. Штавише, Вашингтон је почео отворено да говори о шпијунажи од стране Русије.
Тод Харисон, шеф пројекта ваздухопловних система у Центру за стратешке и међународне студије, тврди да руски шпијунски сателити намерно прате америчке свемирске летелице. Космос 2542, према Харисону, може одредити отвор и резолуцију камера постављених на сателиту Ју-Ес-Еј 245. Бесмислено је доказати или оповргнути такву могућност. Оно у што се не може сумњати је да америчка технологија такође омогућава свемирску шпијунажу.
„Све до сада, свемир се сматрао сигурним уточиштем. То више није случај”, рекао је генерал Андре Ланата, шеф НАТО-ове стратешке команде за трансформацију, осврћући се на “руску претњу”.
Џон Рејмонд, као једини кандидат за место команданта америчких свемирских снага, такође је говорио о невероватној свемирској претњи од Русије, позивајући Конгрес да делује тако да не изгуби превласт у свемиру.
Када власти почну активно да говоре о истој ствари, добија се осећај да је јавности једноставно наметнута јединствена позиција. Људи морају бити уверени да је то тачно. То није тешко учинити с обзиром на политички ресурс, а циљ је веома оправдан. Милитаризација свемира није најмирољубивија авантура. Али за Вашингтон је много важније уклонити препреку – Уговор о отвореном свемиру.
Споразум склопљен 1967. године између САД-а, Велике Британије и СССР-а сада је нешто налик споразуму о ракетама средњег и кратког домета. Конкретно, Уговор о отвореном свемиру забрањује постављање било којег оружја за масовно уништење, укључујући и нуклеарно, у Земљину орбиту.
Судбина ИНФ уговора свима је добро позната. Споразум се распао након што је Русија оптужена да крши услове стварањем ракете 9М729. Нажалост, нико се није трудио да открије да ли је то тако. Чак и када је Москва пристала да представи пројектил страним посматрачима, нико из НАТО-а се није одазвао овом позиву. У тренутку раскида уговора, у САД је већ био изграђен комплекс за производњу раније забрањених ракета. Дакле, Вашингтон не само да се ослободио питања ширења арсенала, он је могућио војним компанијама нове велике налоге, а самим тим и државно финансирање.
Ситуација са Уговором о свемиру је слична. Очигледно је да се меша у потпуну реализацију идеје америчких свемирских снага. Која је поента трупа које немају оружје? Али и то питање је решиво. Почетком 2019. године у Сједињеним Државама су започели разговор о постављању система противракетне одбране у орбиту, а тамо где постоје противракетне ракете, постоји место за офанзивну муницију.
Свемир за САД није само нова
територија на којој може да размести своје снаге. Он је прилика за уговоре са војним компанијама, што значи и финансирање од стране владе.
Почетком године Доналд Трамп је предложио да се издвоје 705,4 милијарде долара Пентагону у оквиру буџета за 2021. годину. Председник жели да усмери 44 милијарде долара за проширење нуклеарног арсенала и 28,9 милијарди долара за модернизацију нуклеарног штита.
Ако сте спремни да издвојите тако огромне износе за већ добро проучену индустрију, замислите колико новца можете да тражите да освојите непознато. Могуће је да ћемо врло брзо чути изјаве у америчком Конгресу о томе како Русија и Кина прете америчким интересима. Обично је то довољно да се оправда огромна војна потрошња. Оно што ово не оправдава је ескалација тензија у свету. Иронија је да се америчко лобирање претвара у оружје Судњег дана које нас може уништити.
Извор: Патриот
