Колико је Владика Николај Велимировић волео и поштовао руски народ и цара Светог Николаја Другог Романова, најбоље говори његова беседа.Колико је Владика Николај Велимировић волео и поштовао руски народ и цара Светог Николаја Другог Романова, најбоље говори његова беседа.
Колико је Владика Николај Велимировић волео и поштовао руски народ и цара Светог Николаја Другог Романова, најбоље говори његова беседа.Колико је Владика Николај Велимировић волео и поштовао руски народ и цара Светог Николаја Другог Романова, најбоље говори његова беседа.
Прочитајте и:
ЋЕРКА РОБЕРТА ДЕ НИРА НОСИ СРПСКО ИМЕ: Разлог за то ће вас одушевити
Говорио је да су нас Руси много обавезали у Првом светском рату и да Србија вековима неће моћи да врати дуг према њима, али да ћемо учинити бар нешто за њих ако им будемо савезници у срећи и тузи. Сматрао је да је наша слобода коштала Русију више него нас…
„Савест наша нас приморава да плачемо када Руси плачу и да се радујемо када се Руси радују. Велики је дуг наш пред Русијом. Може човек бити дужан човеку, може и народ народу. Али дуг, којим је Русија обавезала српски народ 1914. године тако је огроман, да њега не могу вратити ни векови, ни покољења. То је дуг љубави, која свезаних очију иде у смрт спасавајући свог ближњег. Нема веће љубави него ко положи душу своју за другове своје – то су речи Христа. Руски цар и руски народ, неприпремљени ступивши у рат за одбрану Србије, нису могли не знати да иду у смрт.
Прочитајте и:
РУСКИ МОНАХ КОЈИ ЈЕ ДАО ЖИВОТ ЗА СРБЕ! Његов гроб и сада чува српску границу
Али љубав Руса према браћи својој није одступила пред опасношћу и није се уплашила смрти.
Смемо ли ми икада заборавити, да је руски цар са децом својом и милионима браће своје пошао у смрт за правду српског народа? Смемо ли прећутати пред Небом и земљом, да је наша слобода и државност коштала Русију више него нас? Морал светског рата, нејасан, сумњив и са разних страна оспораван, испољава се у руској жртви за Србе у јеванђељској јасности, несумњивости и неоспоривости. А мотив самоодрицања, неземно морални осећај при жртвовању за другог – није ли то прилепљење к Царству небеском?
Руси су у наше дане поновили косовску драму. Да се цар Николај прилепио к царству земном, царству егоистичних мотива и ситних рачуница, он би, највероватније, и данас седео на свом престолу у Петрограду. Али он се прилепио к Царству небеском, к Царству небеских жртава и јевангељског морала; због тога се лишио главе и он сам и његова чеда, и милиони сабраће његове. Још један Лазар и још једно Косово! Та нова косовска епопеја открива ново морално богатство Словена. Ако је неко на свету способан и дужан то да разуме, то Срби могу и обавезни су да разумеју. Блажени ви, плачући у те дане са Русијом, јер ћете се с њом утешити! Блажени ви, тугујући сада са Русијом, јер ћете се са њом ускоро и радовати.“
О цару Николају
Наша земља и наш народ су кроз историју имали мало искрених пријатеља као што је то био Николај Други Романов. О томе колико је био привржен нашој земљи, говори чињеница да је тај владар због нас ушао у Први светски рат, али се залагао и за уједињење свих српских земаља, односно стварање велике моћне православне државе на Балкану – најближег савезника Москве.
Дела светог владике
Владика Николај Велимировић један је од најупечатљивијих личности српске православне духовности, увршћен међу 100 знаменитих Срба свих времена. Био је епископ охридски и жички, истакнути теолог и говорник, отуда је назван Нови Златоусти. Сабор Српске православне цркве у мају 2003. канонизовао га је за светитеља. Његове мошти су изложене у манастиру Лелић. Иза себе је оставио велика дела, говорио је о животу, вери, власти, политици, љубави, браку, богатству, нестрпљењу…
