Неки људи бирају славу тако што сами одаберу свеца који је због нечег у њиховом животу значајанОбичај је да се крсна слава преноси са колена на колено, са оца на сина. На основу ове дуге традиције, лако се могло закључити које породице потичу од истог претка. Ако славе исту славу, онда су од истог претка; али су се породице током времена и расељавања удаљиле.
Ако се синови ожене и остану у очевој кући, онда сви заједно настављају да славе истог свеца. Међутим, ако један син заснује своју породицу у другој кући, он треба у свом дому да има сопствену славу.
Прочитајте и:
Да ли знате ли ко вам је био деда? Ево зашто је то важно!
Данас су се млади људи превише опустили и спремање крсне славе доживљавају као превелику обавезу. Да би им било лакше, они из својим кућа на дан славе долазе у родитељску и тако је прослављају. Овакве славе опстају док су им родитељи живи, а након тога млађи најчешће више ни не празнују. Што је потпуно погрешно.
Kако се преузима крсна слава од оца?
Слава је заштитник домаћег огњишта и помоћник у сваком раду, велики Божији благослов и заштитник свих укућана, нарочито деце. Зато се саветује свим младима који заснивају своје породице да преузму славу од оца или да одаберу властито крсно име.
Прве године након оснивања властите породице, син долази на очеву славу. Kад се колач исече, отац из своје десне руке предаје сину једну четвртину колача, пољубе се, један другом честитају славу, а отац пожели сину да са својом женом и децом дуго у здрављу слави крсну славу. Син носи део колача кући, подели га са својом породицом, а већ наредне године почиње редовно да слави свог свеца заштитника у свом новом дому.
Прочитајте и:
МАПА ИЗ 1795. ГОДИНЕ ДЕМАНТУЈЕ СВЕ: Ево чија је заиста Албанија
Kако сами да одаберемо крсну славу ако је немамо, или из неког разлога не желимо да славимо славу предака?
Људи који, пак, немају своју крсну славу могу је прихватити другачијим путем. Kрсна слава зове се још и крсно име. Ово вероватно потиче од времена када се први предак крстио на дан неког светитеља и узео да га празнује као славу дома, па су и остали потомци кроз године и векове ово прихватили као крсно име породице. Ако немате такве претке, ви можете узети свеца на чији дан сте крштени, или (ако нисте крштени) одабрати свети дан када ћете се крстити па узети тог светитеља за крсно име.
Неки људи бирају славу тако што сами одаберу свеца који је због нечег у њиховом животу значајан – ако им се нешто десило лоше или добро, па им је тај светац помогао, даровао им нешто или их ослободио некакве невоље… Онда тог светитеља бирају као заштитника куће и породице. У договору са парохом, на овај начин, можете изабрати сами светитеља ког желите и празновати вашу крсну славу.
