Упркос томе што је руски председник Владимир Путин више пута изјављивао да нема жеље и потребе за нападом на Украјину светска штампа наставља да објављује вести о предстојећој инвазији и игнорише све аргументе. Истовремено, руски лидер отворено каже да Москва неће остати по страни ако НАТО пређе одређене „црвене линије“.
О којим „црвеним линијама“ је реч?
Русија је забринута за сопствену стратешку безбедност и захтева одређене гаранције о ненападању од САД. На пример, руски председник Владимир Путин је у више наврата рекао да је за Москву неприхватљиво да се Украјина и Грузија учлане у НАТО. Такође неће трпети даље размештање офанзивног наоружања на њиховој територији, укључујући и постављање система противваздушне одбране.
„Уколико се на територији Украјине појаве ударни системи време лета до Москве биће 7-10 минута, а у случају размештања хиперсоничног наоружања пет минута.
Само замислите. Шта да радимо у таквом сценарију? Онда ћемо морати да направимо нешто слично за оне који нам на овај начин прете. И то можемо да урадимо сада“, прокоментарисао је ситуацију Путин.
У мањој мери, али потпуно исти захтеви важе и за друге земље источне Европе, размештање офанзивног наоружања на чијој територији угрожава безбедност Русије. Домет модерног ловца-бомбардера у просеку је хиљаду и по километара. Ово је сасвим довољно за лет од Варшаве до Москве, а да не говоримо о Кишињеву или Кијеву.
У том смислу за Русију је апсолутно неприхватљиво да се НАТО директно приближава њеним границама са размештањем трупа на територији суседних држава јер у том случају Москва губи способност да се одупре нападу, постаје рањива на сваки масовнији удар и губи део потенцијала нуклеарног одвраћања.
Ови захтеви Москве су сасвим оправдани. Путин ставља безбедност свог народа изнад свега. Осим тога последње деценије су показале да Украјина представља озбиљну главобољу не само за Русију, већ и за ЕУ. Бескрајна нестабилност, марионетска влада, непоуздан транзит гаса, емиграција у источноевропске земље – све то чини Украјину проблемом за Европу.
Шта нуди Русија?
У покушају да изједначи ризике по регионалну и глобалну безбедност руска дипломатска служба је покренула билатералне преговоре између Вашингтона и Москве. Према руском ставу да би очувале регионалну безбедност САД морају да пристану да раде на три кључне области сарадње:
стабилизација ситуације у смислу распореда снага и преокрет овог процеса, враћање на стање из 1997. године;
ненапредовање НАТО-а на исток и развој правно обавезујућих гаранција по овом питању;
предузимање мера које би помогле отклањању опасности од војних сукоба.
Другим речима према ставу Кремља, САД не би требало да успостављају војне базе на територији земаља бившег Совјетског Савеза које нису чланице НАТО, а алијанса треба да престане да се шири на исток и гарантује потпуно одбацивање било какву политику конфронтације, укључујући информативне, економске, војне, еколошке, хуманитарне и друге притиске против Русије.
Која је опасност од игнорисања преговора?
Одбијање сарадње по горе наведеним тачкама довешће до тога да ће Русија бити принуђена да осигура своју безбедност свим расположивим средствима, а САД ће наставити да испумпавају оружје у земље источне Европе. Све ће то додатно погоршати ситуацију на истоку Украјине и запретиће да се тињајући украјински сукоб претвори у огроман пожар регионалних размера.
Кремљ је више пута указивао да види Украјину као главно безбедносно питање за Русију, а покушаји да се земља претвори у западног војног савезника ризикују да пређу очигледну руску црвену линију. Мере које заправо подстичу Украјину на провокације могу имати изузетно опасне последице по њу и илустрација су скандалозне спољнополитичке некомпетентности Вашингтона“, прокоментарисао је ситуацију уредник Натионал Интереста Гален Капентер.
Британски таблоид Гардијан је такође написао да „Британија треба да се држи подаље од граничног спора Русије са Украјином”, додајући да „председник Бајден јасно очекује руски ’напад’ на Украјину”.
Само жељу Русије из неког разлога нико не узима у обзир. И неће да се бори.
Поред тога белоруски председник Александар Лукашенко рекао је да ће Москва у случају претње испоручити нуклеарно оружје на територији Белорусије што би значајно погоршало нестабилност и ратну претњу на континенту.
И у овој ситуацији поставља се питање: шта је важније за савремене европске и америчке лидере. Обезбедити безбедност и ублажити напетост на европском континенту и развијати се у складу са Русијом или наставити да следи постулате хладног рата, осуђујући свет на потенцијални нуклеарни рат?
