Покрет обнове Краљевине Србије (ПОКС) најоштрије осуђује медијску хајку и јавни линч којим је поново, после 75 година државне пропаганде и сурових лажи, изложена породица Карађорђевић, лажном причом да су изнели из земље после Другог светског рата и присвојили државно злато.
– У САД не постоји никакво тајно злато. Ради се о 15 тона државних златних резерви Краљевине Југославије које се чувало од пре Другог светског рата на најсигурнијем месту на свету у банци Америчких федералних резерви, а које је нова комунистичка власт 19. јула 1948. године уступила САД на основу уговора којим ова држава од наше тражи одштету за отету имовину њених грађана у Југославији у познатој национализацији и трошкове ратне и друге помоћи.
Ако хоћемо то злато, чија вредност је скочила на скоро милијарду долара, морали би прво да оспоримо да је то била легална одлука, јер је Краљевина нелегално и противуставно укинута 1945. године, па свака одлука власти након тога није валидна, нити легитимна. Карађорђевићи покушавају да оспоре ту одлуку, грађани и држава да добије тај новац, а они своју надокнаду за противправно одузету приватну имовину. Да је држава паметна и она би се укључила у спор, а да би се успело у томе потребно је пре свега обновити краљевину – изјавио је члан Председништва ПОКС, Душан Радосављевић, велики познавалац ове теме.
Иако су бројни историчари, независни истраживачи, неоптерећени идеологијом и интересним стегама власти написали томове књига и истраживачких радова у којима су прецизно доказали да Краљ Петар II са собом није понео ни грам државног ни приватног злата, приликом одласка у Лондон на позив британског премијера, опет се појављују појединци који без и једног доказа, измишљају произвољне приче у маниру комунистичког агитпропа, а преносе поједини медији.
То је удар, не само на породицу која је заслужна за слободу и државност коју имамо и која је симбол српског народа, него и на истину и правду.
И поред општепознате чињенице да је Краљ Петар II умро 1970. године у крајњој беди у болници у САД на операционом столу и да није имао новца да плати сопствену операцију, него су Срби из емиграције прикупили новац за њега и његову сахрану, у Србији данас се оптужује да је у банкама САД „оставио злата у вредности од 2,7 милијарди долара“.
Ово је грех не само према овом човеку, његовој породици и пред Богом, него и према целом српском народу и његовој судбини која га је задесила после нелегалног и насилног рушења са власти овог потомка великог Карађорђа.
Позивамо медије да објаве податке и чињенице које се преко 75 година држе у тајности:
1. Кнез Павле Карађорђевић је мудром и визионарском одлуком, неколико година пред почетак Другог светског рата, предвидео да ће ратни вихор захватити и Југославију, па је донео одлуку да се 85 одсто државних златних резерви Народне банке Југославије (НБЈ), односно 52,9 тона злата премести на чување у најсигурнију банку света Америчке федералне резерве.
2. У Југославији на почетку рата је остало 10,7 тона државног злата, од којих се 9,6 тона чувало у филијали НБЈ у Ужицу, а 1,1 тона у филијали у Сарајеву. Одмах на почетку рата усташе су отеле злато из Сарајева и оно је завршило у усташкој емиграцији након рата. Од 204 сандука злата из Ужичке филијале НБЈ, пучистичка Влада Краљевине Југославије дошла превратом 27.марта је понела са собом у Лондон 8 сандука, генералитет војске Краљевине Југославије 6 сандука, а 190 сандука је остало сакривено и закопано на разним локалитетима у Црној Гори, манастиру Острог, Цетињу и слично.
Од тога италијаснки окупатор је нашао 179 сандука, немачки 4, партизани 5, четници 1 и један је украо непознати проналазач. Дакле, Краљ Петар II са собом није понео ништа приликом одласка у Лондон, осим личног пртљага са одећом. У Лондон је отишао на позив британског премијера, као што су отишли сви владари поробљене Европе који нису признали капитулацију, међу којима француски, чешки председник, скандинавски краљеви и други.
3. После Другог светског рата, САД је сво украдено југословенско државно злато одузело од Немаца и Италијана и вратила новим властима ФНРЈ. Југославија је међу ретким земљама којој се то десило.
4. Нове власти ФНРЈ су 1948. године од 53 тоне које су биле на чувању у САД повукле назад 38 тона државног злата Краљевине Југославије и уз помоћ њега у великој мери обновиле државу од ратних разарања и одржавале социјални мир у економији разореној од рата и лошег управљања. Међудржавним споразумом са САД, ФНРЈ је пристала 19. јула 1948. године да САД присвоји 15 тона злата Краљевине Југославије, на име одштете за америчке грађане којима је одузета имовина национализацијом и за трошкове ратне и друге помоћи и компензације. Овај уговор је комунистичка власт држала у строгој тајности јер се није подударао са њиховом пропагандом „да је краљ украо и однео сво злато са собом у Лондон“.
5. Краљевина Југославија је била међу пет држава Европе у то време по златним резервама што је гарантовало огромну економску стабилност. Имала је у марту 1941. године државне златне резерве од 84,6 тона, а данас Република Србија има 32 тоне и није ни близу међу првих пет у Европи.
