Од свих земаља Европске уније које су признале независност Косова, Чешка је одавно виђена као прва која би могла да повуче признање.
И ту није реч само о прагматичним политичким интересима, већ и у дубоком пријатељству два народа које датира још из времена Аустроугарске монархије.
Историчар Предраг Марковић каже да је Чешка један од центара панславизма и подсећа да су на Првом свесловенском конгресу у Прагу 1848. године, на којем су учествовали представници словенских народа Хабсбуршке монархије, формулисане идеје словенске солидарности.
Либерални панславизам
Марковић додаје да постоји и панславизам у верзији царске Русије, али то је друга грана феномена свесловенске солидарности.
„Једна врста либералног, интелектуалног панславизма одувек је била везана за Чешку, а постоји снажна традиција солидарности Чеха са другим словенским народима, поготово са Србима“, објашњава Марковић.
Прочитајте и:
“У НАДИ ДА ЋЕ МИ МОЛБА БИТИ УСЛИШЕНА: Ово је Писмо оца Гаврила Принципа упућено Краљу Александру Карађорђевићу
Не би требало заборавити ни то да су Чеси били искрени русофили све до несрећне интервенције Варшавског пакта 1968. године, подсећа саговорник и додаје да су међу Западним Словенима Чеси и Словаци вероватно били једини русофили, али се то променило после интервенције.
„Постоји једна дубока традиција љубави Чеха према Србима. Милан Кундера, чувени чешки писац, рекао је да је добио српско име из љубави његових родитеља према српском народу“, наводи Марковић.
Принцип и Масарик
Он сматра да љубав Чеха према Србима сеже од српских успеха у ослободилачким ратовима.
„Сетимо се да су чешки војници били међу онима који су избегавали да се боре против Срба у Првом светском рату и постоји чак и једна традиција саосећања са логорашима и заробљеницима у логорима у Чешкој, као што је, рецимо, Терезино, где је умро Гаврило Принцип“, истиче Марковић.
Он додаје да постоји и дипломатска сарадња између Србије и Чешке која се огледала у Малој Антанти између два светска рата. Реч је о савезу, између Румуније, Чехословачке и Југославије, који је требало да обезбеђује мир у овом делу Европе.
Томаш Масарик, први председник Чехословачке био је најближи пријатељ тадашњих српских државника и за време његове владавине (1920-1935) постојала је једна узајамна подршка у борби малих словенских народа за независност и ослобођење, наглашава Марковић.
Заборавни Хавел
Односи Југославије и Чехословачке били су добри и после Другог светског рата, а Југославија је 1968. године оштро критиковала интервенцију Варшавског пакта на Чехословачку. После је званични Београд променио одбрамбену стратегију и СФРЈ је поново почела да се спрема и за евентуални напад са истока, напомиње Марковић
Извор: Правда
Фото: Преузето са КМ Новине
