Подвиг вредан помена!
У свануће настао је покрет пешака и прикупљање јединице. Одаслате су одмах пешачке патроле да „ухвате везу“ са непријатељем. Муниционе колоне су довлачиле муницију. Војницима је издељен само по један хлеб, као храна за данашњи дан, и бог ће свети знати за колико дана још…
— У рату је главно да су пуне фишеклије, а храна је нешто сасвим споредно! — говорио је јетко наредник Милутин. — Уосталом и нашта ће, када је човек и тако одређен да погине.
— Главно је да они из позадине остану живи — одговори потпоручник Александар. — А бре, овај мој шињел тежак је сто кила.
— Господине потпоручниче, како ћемо да изделимо кафу?
ПРОЧИТАЈТЕ И
ОВО ЈЕ НАЈВЕЋА ПОРУКА ЖИВОЈИНА МИШИЋА МЛАЂИМ НАРАШТАЈИМА
— Какву, бре, кафу?!… Ко даје то сад!
— Па… набавили су…
— Ко?
— Наши… овај… Танасије и Јанкуљ.
Било је очигледно да су ноћас, када је наређена најстрожа приправност, побегли из батерије, чиме су учинили велику кривицу. Али они су сада донели кафу… Александар напућио усне и шиче кроз поткресане бркове. Онако покисао, а уз то и необријан, личио је на некога реконвалесцента из душевне болнице. Заколута Александар очима и викну:
— Овам’ са њима!
Застрашени, ишли су несигурним кораком Танасије и Јанкуљ. Били су каљави до појаса. Собом су вукли две велике тестије, из којих се нешто пушило.
— Је ли тако?… И то без дозволе!… И опет вас двојица!
Танасије и Јанкуљ су ћутали.
Али они су се постарали за све људе, који су промрзли, и који би са највећим задовољством попили сада неколико топлих гутљаја. А и потпоручник Александар и ми остали такође. И мало спуштеним гласом он запита:
— Шта вам је то?
— Кафа, господин потпоручник… врућа, ево видите! — па му поднеше готово под нос, да би га одобровољили.
Александар махну главом, расположен.
— Оца вам мангупског, кажите ми право: како умакосте и где је нађосте?
Охрабрени, почеше обојица углас:
— Господин потпоручник, када смо дошли…
— Био је мрак…
— Чекај, говори ти, Јанкуљ.
— Господин потпоручник, кад је пао мрак, занемоћамо ја и Таса… па се мало одмакнемо. А он каже:
— Није ја, него ти кажеш!
— Ама сад свеједно — упаде потпоручник Александар. — Како нађосте село?
— По кучићи…
Насмејасмо се. А смеју се и њих двојица.
— А у село коморџије из штаб… баш кувају кафа. А Таса каже: „Добро вече“, а и ја кажем. А онај чучнô и меша, а покрај њега две кутије пуне са шећер и кафа. А ја мигнем случајно на Тасу, а Таса одједном занемоћа у трба и понесе у мрак оне две кутије. После смо код други коморџија скували, а тестије смо случајно нашли у једна кућа.
— И тако све случајно — вели кроз смех потпоручник.
— Богами, господин потпоручник…
— Добро, добро — саветује благо Александар — други пут немојте без дозволе да се удаљавате, а сад изделите свима кафу. — Тада се окрете поднареднику Траилу: — Само пази да не примете они из четврте батерије.
Преузето са: Националист
[visual-link-preview encoded=“eyJ0eXBlIjoiaW50ZXJuYWwiLCJwb3N0Ijo0MTIsInBvc3RfbGFiZWwiOiLQp9C70LDQvdCw0LogNDEyIC0g4oCc0KXQoNCS0JDQotCYINCh0KMg0J3QkNCI0KHQndCQ0JbQndCY0IjQkCDQndCQ0KbQmNCI0JAh4oCcINCe0JLQkNCa0J4g0IjQlSDQotCY0KLQniDQpdCS0JDQm9CY0J4g0KXQoNCS0JDQotCh0JrQmCDQntCi0J/QntCgIOKAnNCS0JXQm9CY0JrQntCh0KDQn9Ch0JrQntCIINCf0J7Qm9CY0KLQmNCm0JjigJwiLCJ1cmwiOiIiLCJpbWFnZV9pZCI6NDEzLCJpbWFnZV91cmwiOiJodHRwczovL3d3dy5zYWprYWNhLmNvbS93cC1jb250ZW50L3VwbG9hZHMvMjAxOS8wOC9USVRPLVdpa2lwZWRpYS1Db21tb25zLnBuZyIsInRpdGxlIjoi4oCc0KXQoNCS0JDQotCYINCh0KMg0J3QkNCI0KHQndCQ0JbQndCY0IjQkCDQndCQ0KbQmNCI0JAh4oCcINCe0JLQkNCa0J4g0IjQlSDQotCY0KLQniDQpdCS0JDQm9CY0J4g0KXQoNCS0JDQotCh0JrQmCDQntCi0J/QntCgIOKAnNCS0JXQm9CY0JrQntCh0KDQn9Ch0JrQntCIINCf0J7Qm9CY0KLQmNCm0JjigJwiLCJzdW1tYXJ5Ijoi0J3QsNC/0LjRgdCw0L4g0LTQsCDRgdGDINCl0YDQstCw0YLQuCDQutCw0L4g0L3QsNGY0YHQvdCw0LbQvdC40ZjQsCDQvdCw0YbQuNGY0LAg0YMg0IjRg9Cz0L7RgdC70LDQstC40ZjQuCDQtNCw0LLQsNC70Lgg0L3QsNGY0LbQtdGI0ZvQuCDQvtGC0L/QvtGAINC/0YDQvtGC0LjQsiDQstC10LvQuNC60L7RgdGA0L/RgdC60LUg0L3QsNGG0LjQvtC90LDQu9C90LUg0L/QvtC70LjRgtC40LrQtSIsInRlbXBsYXRlIjoidXNlX2RlZmF1bHRfZnJvbV9zZXR0aW5ncyJ9″]
[visual-link-preview encoded=“eyJ0eXBlIjoiaW50ZXJuYWwiLCJwb3N0Ijo1MTAsInBvc3RfbGFiZWwiOiLQp9C70LDQvdCw0LogNTEwIC0g0JHQntCT0J7QoNCe0JTQmNCn0JjQndCVINCX0JzQmNCI0JU6INCjINCa0LXRhNCw0LvQvtC90LjRmNC4INGB0YMg0LfQvNC40ZjQtSDQtNC+0LHQuNC70LUg0YHQsNGB0LLQuNC8INC00YDRg9Cz0L4g0LfQvdCw0YfQtdGa0LUiLCJ1cmwiOiIiLCJpbWFnZV9pZCI6NTExLCJpbWFnZV91cmwiOiJodHRwczovL3d3dy5zYWprYWNhLmNvbS93cC1jb250ZW50L3VwbG9hZHMvMjAxOS8wOC/QkdC+0LPQvtGA0L7QtNC40YfQuNC90LUt0LfQvNC40ZjQtS5qcGciLCJ0aXRsZSI6ItCR0J7Qk9Ce0KDQntCU0JjQp9CY0J3QlSDQl9Cc0JjQiNCVOiDQoyDQmtC10YTQsNC70L7QvdC40ZjQuCDRgdGDINC30LzQuNGY0LUg0LTQvtCx0LjQu9C1INGB0LDRgdCy0LjQvCDQtNGA0YPQs9C+INC30L3QsNGH0LXRmtC1Iiwic3VtbWFyeSI6ItCY0LDQutC+INGY0LUg0LfQvNC40ZjQsCDRgyDRhdGA0LjRiNGb0LDQvdGB0YLQstGDINGB0LjQvNCy0L7QuyDQvdC10YfQsNGB0YLQuNCy0L7QsyDQuNC70Lgg0LLRgNCw0LPQsCDRgyDQmtC10YTQsNC70L7QvdC40ZjQuCDRmNC1INC00L7QsdC40LvQsCDRgdCw0YHQstC40Lwg0LTRgNGD0LPQviDQt9C90LDRh9C10ZrQtS4iLCJ0ZW1wbGF0ZSI6InVzZV9kZWZhdWx0X2Zyb21fc2V0dGluZ3MifQ==“]
[visual-link-preview encoded=“eyJ0eXBlIjoiaW50ZXJuYWwiLCJwb3N0Ijo1MDgsInBvc3RfbGFiZWwiOiLQp9C70LDQvdCw0LogNTA4IC0g0KDQntCU0J3QkCDQmtCj0IvQkCDQndCV0JzQkCDQptCV0J3Qozog0JfQsNGI0YLQviDQtNC10LTQvtCy0LjQvdCwINC90LjRmNC1INC90LAg0L/RgNC+0LTQsNGY0YM/IiwidXJsIjoiIiwiaW1hZ2VfaWQiOjI1MSwiaW1hZ2VfdXJsIjoiaHR0cHM6Ly93d3cuc2Fqa2FjYS5jb20vd3AtY29udGVudC91cGxvYWRzLzIwMTkvMDgv0KLRgNCw0LTQuNGG0LjRmNCwLUJvamFuYS1XaWtpLVBHLmpwZyIsInRpdGxlIjoi0KDQntCU0J3QkCDQmtCj0IvQkCDQndCV0JzQkCDQptCV0J3Qozog0JfQsNGI0YLQviDQtNC10LTQvtCy0LjQvdCwINC90LjRmNC1INC90LAg0L/RgNC+0LTQsNGY0YM/Iiwic3VtbWFyeSI6ItCc0LDQu9C+INGY0LUg0YHRgtCy0LDRgNC4INC60L7RmNC1INC+0LLQvtC30LXQvNCw0ZnRgdC60Lgg0LbQuNCy0L7RgiDQv9GA0YPQttCwLCDQsCDQtNCwINC90LUg0L/QvtGB0YLQvtGY0Lgg0YbQuNGE0YDQsCDQutC+0ZjQsCDQuNGFINC80L7QttC1INC/0YDQuNC00L7QsdC40YLQuC4iLCJ0ZW1wbGF0ZSI6InVzZV9kZWZhdWx0X2Zyb21fc2V0dGluZ3MifQ==“]
