Vojvoda Vuk, čovek koji je ceo svoj život posvetio borbi za svoju otadžbinu! Čovek koji je oberučke prihvatio poziv svoje rodne grude da se suprostavi svakom neprijatelju koji je želeo da zavlada njegovim narodom.

Park na Topličinom vencu ima više imena. Neki ga zovu Park kod Palasa, neki Park “Proleće”, drugi Park “Kod proleća” (jer se tu nalazila kafana “Proleće” još od 1870. godine, a bila je tu i na početku Prvog svetskog rata).

Parkom danas dominira impozantan spomenik vojvodi Vojinu Popoviću – Vojvodi Vuku, jednom od najpoznatijih zapovednika srpske vojske, učesniku u borbama za Makedoniju u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu. Spomenik tada najpoznatijeg vajara Đorđa Jovanovića, podignut je 1936. godine. Njega nije, kao što je većinu drugih, podigla država,već preživeli saborci Vojvode Vuka i članovi njihove porodice.

Najfascinantnija je činjenica da je spomenik preživeo sve ratove, ali i doba socijalističke države, jer se sa obe strane nalaze lobanje sa ukrštenim kostima, četničko obeležje u Prvom i Drugom svetskom ratu.

Kao što je Vojvoda Vuk simbol nepresatane borbe našeg naroda protiv okupatora, isto tako park na Tompličinom vencu predstavlja višedecenijski simbom zelene površine u strogom centru Beograda.

U poslednje vreme spekuliše se o menjanju ličnog opisa parka. U planu je da se od tog dela grada prema rečima glavnih ljudi u gradu napravi “skver”. Iako nas drugi čovek prestonice uverava da nema razloga za brigu, ja vas pitam da li postoji neko ko njemu može da poveruje? Dokle ćemo ćutati i biti nemi posmatrači uništavanja našeg grada od strane kojekakvih stručnjaka koji misle da im je sve dozvoljeno?

“Da sve srpsko bude kao zemunsko!”

Obećanje dato pre 20tak godina polako se obistinjuje. Danas smo svedoci neukusne gradnje, mimo zakonskih procedura, kao i fantomskih rušenja. Svega što se vezivalo za Zemun u vreme vladavine radikalnih naprednjaka.
Današnje vlasti pokušavaju na sve moguće načine da od Beograda stvore nekakavu siromašnu kopiju Abu Dabija!


Od “SRBOLJUBLJA” do “SRBOŽDERA”

Danas neki novi ljudi i dalje aktivno sprovode dresuru Srba po scenariju napisanom od strane Benjamina Kalaja. Kalaj je u prvoj fazi svog života prikupio velike simpatije srpskog naroda. Njegovo poznavanje srpskog jezika, prijateljstvko koje je gajio prema Srbija i svečanim govorima u kojima je veličao Srbe, doprinelo je tome da mu narod dodeli nadimak “SRBOLJUB“. Sve to omogućilo mu je da dođe na mesto upravnika Bosne i Hercegovine. Kalaj je zatim zaboravio na svoju „Istoriju Srba“ u kojoj je pisao, da su Bosna i Hercegovina sa svim njenim stanovništvom srpske zemlje. Na sve moguće načine Kalaj je okupacionu politiku Austro-Ugarske, da usmeri ka negiranju i brisanju srpskog naroda, kulture i istorije u Bosni i Hercegovini. Tako će od nekadašnjeg „Srboljuba“ postati jedan od najvećih „Srboždera“.

SNS- SINTEZA TITA RADIKALA SA ESTETIKOM PINKA

Druže Vučiću, mi ti se kunemo,da sa tvoga puta ne skrenemo. Što je više kleveta i laži, Vučić nam je miliji i draži. I posle Vučića – Vučić

Program koji vlada Srbijom danas u suštinije savremeni titoizam, a titoizam je u osnovi habzburška dresura Srba u režimu Benjamina Kalaja u Bosni i Hercegovini. Srž Kalajeve politika zasnivala se na ideji da Srbe u Bosni podeli prema verskom principu i time agresivno blokira težnju naroda istog jezika i porekla sa dve obale Drine da se prirodno ujedini kao i drugi narodi Evrope. Genijalnost Josipa Broza kao vladara i dušmanina Srba sastojala se u tome što je dosledno sprovodio Kalajevu nacionalnu politiku.

Uskrsla je nova nada,otkad Vučić nad Srbijom vlada.Oj Vučiću,ljubičice bela, tebe voli omladina cela.Oj Vučiću, bela rado,tebe voli ovo stado

Dodatak Tome savremenim naprednjacima je grobljanska politika, tačnije ljubav prema spomenicima. No i spomenici su kao i većina stvari u njihovoj politici samo diverzija, potpisaćemo razgraničenje Kosova i Metohije, zauzvrat evo vama spomenici raznim junacima i palim borcima.

Vučić nudi sreću i blagostanje; smanjuje nam penzije i plate. Ako nemamo hrane, imamo vuline i zorane! Ako nemamo hleba, tako nam i treba.