Edmond Rostan, pesnik koji je postigao svetsku slavu svojim Siranom, jednu poemu posvetio je srpskom kralju Petru Prvom Karađorđeviću

Edmond Rostan se nakon nezapamćenih uspeha svojih pozorišnih dela i svojih dramskih spevova, u jeku slave, povukao iz sjaja pariskog života u svoju usamljenu vilu.

Iz te unutrašnje povučenosti trgao ga je, nažalost, Prvi svetski rat.
Časopis L’Illustration bio je poznat po dobrim fotografijama, u vreme rata u njemu su dominirale slike sa bojišta. Dopisnik ovih novina iz Srbije je bio slikar Vladimir Becić. Krajem 1915. godine u redakciju lista stigle su fotografije koje prikazuju srpsku kraljevsku vojsku u povlačenju preko Albanije.

Među tim snimcima bili je i slika na kojoj se vidi stari Kralj Petar, kako putuje na prikolici koju vuku volovi. Ćutke, stojeći uz drum počast mu odaju mladi srpski regruti.

Rostana u ovom prizoru nepobedivog duha Srbije dobija nadahnuće i pod dubokim utiskom piše pesmu “Četiri vola Kralja Petra”. Neverovatno priznanje slavnog pesnika za sva požrtvovanja i pretrpljene patnje u povlačenju preko Albanije, podizalo je moral našoj slavnoj vojsci na Krfu.


Deco moja!
Vi ste se zakleli da branite otadžbinu i svoga Kralja, ali ja vas razrešavam zakletve date meni, jer životi, i vaši i moj, pripadaju samo Srbiji za koju moramo sada pobediti ili umreti! Ja sam došao među vas da je, sa onima koji hoće da se bore za njenu slobodu, odbranimo ili poginemo!
Sad je došlo vreme da mi branimo svoju zemlju, njive, ognjišta. Među vama ima i onih koji su posustali i zato svaki onaj koji ne može, neka slobodno odloži oružje i neka se vrati kući, ja mu praštam. Ostali, napred!

(Suvoborska bitka, govor kralja Petra Prvog, u rovovima, na prvoj vatrenoj liniji)

Nedugo posle toga su svuda u savezničkim zemljama izlazili članci o herojskim borbama sprske vojske i svetloj ulozi Kralja Petra.

Engleska revija “The IIIustrated London Nenjs” od 4. decembra 1915. donela je preko cele strane sliku kralja Petra sa sledećim tekstom:

“U istoriji dugog mučeništva Srbije nije bilo herojskije figure od kralja Petra. Patriot među patriotima, on se borio zajedno sa svojim vojnicima, sve dok nije pao u nesvest od proste iznemoglosti, u toku bitke kod Pirota, i inspirisao je trupe svojom hrabrošću…”

Ista revija od 25. decembra 1915. donela je sliku kralja Petra I na bojištu, preko dve strane, a ispod slike članak u kome, između ostalog, piše:

“Kroz celo vreme rata kralj Petar je pokazao divan patriotski duh i bio izvanredan primer svojim trupama. Uprkos svojoj starosti i slabosti – on ima sedamdeset i jednu godinu – kralj Petar se držao herojski i za vreme nedavnog povlačenja srpske vojske pred nadmoćnijim neprijateljskim snagama, on je ostao (sa njom) da bi svojim prisustvom jačao uporni otpor svojih Srba.”

Kralj Petar I dobio je i najveće rusko odlikovanje, veliku lentu Svetog Andreje sa mačevima. O veličini i značaju tog ordena, dovoljno govori činjenica da ga je pre našeg Pere jedino Car Aleksandar I nosio.


Tri grada ponela su i njegovo ime – Mrkonjić Grad u BiH od 1924. godine (ranije Varcar Vakuf), u Crnoj Gori Petrovac na Moru od 1919. godine (ranije Kastel Lastva) i Petrovgrad u Vojvodini od 1935. do 1946. godine (ranije Bečkerek, danas Zrenjanin).

Ljudske vrline, vojničke veštine i neizmerna ljubav i odanost narodu iz koga je ponikao dovele su do toga da još za Života bude slavljen i poštovan širom Evrope.

U to vreme je normalna stvar bila voleti svoju zemlju! Biti patriota! Danas je nažalost sve češći slučaj da se ljudi stide voleti svoju zemlju! Probudite se ljudi i setite vaših predaka! Budimo dostojni njihovih dela!

Kralj-Petrova četiri vola

(1916)

To Petar Prvi, iz Srbije stare
Odlazi sedeći na ostatku kare,
Volovi vuku kola ta.

Kralj Petar ide, jer ići mora,
Preko busenja, stenja i gora.
Tajanstven pred njim stoji put.
Sa štapom, samo u svom mundiru
On ide moru, izgnanstvu, miru.
Ide u bajke rečne kut.

Četiri vola, s jarmom u luku,
Raonik slave, herojstva vuku,
No unuk Karađorđa, lav,
Da se sa bojnog polja iščupa
Četiri vola moraju skupa
Da upotrebe napor sav.

Srbin, pesnik, ratnik što stvori
Da zemlja peva, da barut zbori,
Da Petra Prvog, borca tog
Osvetli dušu, stvori za njega,
ta kola, spojiv ostatak sprega
S ostatkom zadnjim topa svog.

Pesma će isplest oreol mu cvetan.
Ponosan ko vođa, kao pastir setan.
Kako je velik izgnanik taj

(prepev s francuskog
Milutin Bojić)