Ni manje države ni više kršenja elementarnih ljudskih prava i to pre svega srpskog naroda. Crna Gora, ne računajući Kosovo, prednjači u osporavanju svega što je srpsko, nacionalnosti, pisma, jezika, vere, kulture…

Srpski nacionalni savet nedavno je sa otvorenom diskriminacijom sprskog naroda u Crnoj Gori upoznao i predsednika Srbije Aleksandra Vučića ukazujući da je položaj srpskog naroda nepodnošljiv.

„Položaj srpskog naroda u Crnoj Gori je veoma složen i gotovo nepodnošljiv. Sve životne potrebe srpskog naroda uslovljene su promenom identiteta. Srpski narod u Crnoj Gori nema rešen ustavno-pravni status. Uskraćena su mu mnoga davno stečena prava“, navodi se u pismu koje je potpisao predsednik Saveta Momčilo Vuksanović.

I zaista golim okom je vidljivo da u državnim institucijama u Crnoj Gori nema Srba, od mesne zajednice do diplomatije, a javno deklarisani Srbi nemaju nikakvu perspektivu u ovoj državici. Atakuje se na srpsku crkvu i njene objekte i ti napadi sada ne dolaze samo od kanonski nepriznate crnogorske pravoslavne crkve već direktno iz vrha vlasti. Iz crnogorskih obrazovnih programa brišu se svi sadžaji vezani za Srbe i srpsku književnost, kulturu, istoriju, umetnost, a vrhunac je eleminisanje i sih kadrova srpske nacionalnosti u tim institucijama.

Srpski jezik, koji je po podacima sa poslednjeg popisa maternji jezik najvećeg broja građana u Crnoj Gori, u potpunosti je preimenovan, a ćirilično pismo, iako po Ustavu ravnopravno, ima status samo dozvoljenog, ali ne i ravnopravnog i obavezujućeg pisma.

Izmenom zakona u crnogorskom parlamentu na štetu srpskog naroda, gase se njihove organizacije, koje rade na očuvanju srpskog nacionalnog, kulturnog, jezičkog i verskog identiteta, što se posebno odnosi na srpske medije. Gase se i medji ili preživljavaju teškom mukom i pisani i elektronski „Srpske novine“, Srpski radio, Srpska televizija i internet portali. U ništa boljem položaju nije ni Srpska književna zadruga, koja je donedavno bila najrpduktivnija izdavačka delatnost i koja je u protekloj deceniji štampala skoro 200.000 knjiga, među kojima i brojna kapitalna dela u funkciji očuvanja srpskog jezika i ćiriličnog pisma.

Sve se čini da se gotovo trećina građana Crne Gore, koji se zvanično izjašnjavaju kao Srbi, nateraju da promene svoj viševekovni identitet. Crnogorska država zdušno pomaže asimilaciju srpskog naroda. Srpski nacionalni savet smatra da je reč o državnom projektu „asimilacije srpskog naroda u nacionalne Crnogorce“.

Резултат слика за матија бећковић
NEPOŽELJAN U CRNOJ GORI: Matija Bećković

Dok srpski zvaničnici prilično mlako reaguju na sve ove pojave patrijarh srpski Irinej nedavno je kazao da su poruke i ponašanje crnogorskih zvaničnika prema srpskom narodu nezamislive u 21. veku. Poglavar SPC posebno je ukazao na napade na Mitropoliju crnogorsko-primorsku, kojoj se preti oduzimanjem imovine.

“Čitajući nešto o tom pitanju i problemu, uviđam da je to nezamislivo u našem vremenu. Da su to radili Turci ili ustaše u svoje vreme, to bi se moglo razumetl i shvatiti. Ali da se to radi u vremenu mira i slobode, u vremenu kada vladaju principi zakona i zakonitosti, to je apsolutno neprihvatljivo, ne samo za Evropu nego i za Aziju”, kazao je patrijarh.

Irinej je naveo da će on kao patrijarh, ali i Srpska pravoslavna crkva stati u odbranu Mitropolije crnogorsko-primorske.

“Ne samo da hoćemo, nego je naša obaveza da kao crkva istupimo i zaštitimo Mitropoliju. Na Saboru je već bilo o tome reči i mi smo uputili Vladi Crne Gore dopis i nadamo se da će od tog bezakonja odstupiti jer tu nema nikakve logike. Mitropolija nije od juče. Ona postoji stotinama godina, i ono što pripada zvaničnoj crkvi ne može biti ni na koji način uzeto ili oduzeto. Mi ćemo ako do toga dođe, angažovati ne samo sebe, nego ćemo alarmirati celi svet. Crkva i vernici brane crkvu, a ni pravna logika ne dozvoljava takvo ponašanje”, istakao je patrijarh Irinej.

On se osvrnuo i na položaj celokupnog crpskog naroda u CRnoj Gori ukazujući da je to jedan narod koji se podelio.

“Svaka čast državi Crnoj Gori, ona je i ranije bila samostalna država i normalno svaki Srbin prihvata i podržava postojanje Crne Gore kao države, ali stvoriti takav odnos prema Srbima u Crnoj Gori je neshvatljivo”, kazao je patrijarh srpski i dodao da ga sve to podseća na stanje u Hrvatskoj u doba fašizma.

“Uporedio bih ga sa položajem Srba u Hrvatskoj, u doba endehazije (NDH). Nažalost u Hrvatskoj ni danas nije bolji položaj Srba. Možda to neprijateljstvo u Crnoj Gori nije kao ono koje je bilo kod ustaša, ali mržnja u narodu nažalost postoji. Sigurno da to čine oni koji ne žele dobro ni Srbiji ni Crnoj Gori. Nadam se da će narod biti svesniji od onih koji ga vode i da će naći način da postoji i zajedno živi“, poručio je patrijarh.

Opozicioni lideri u Crnoj Gori u svojim ocenama stanja srpskog naroda u ovoj državi, još su oštriji. Andrija Mandić iz Demokratskog fronta kategorično tvrdi da je vlast u Crnoj Gori antisrpski režim koji sprovodi otvorenu diskriminaciju Srba sa ciljem nasilne asimilacije.

-I Ante Pavelić je, dok je sprovodio genocid nad srpskim narodom, pokušao da prikrije te namere, a u Crnoj Gori danas postoji brutalan odnos prema Srbima, pa nema ni tog privida. Istorijske činjenice su da su u Pavelićevoj vladi sedela dvojica Srba, a među 93 generala u hrvatskoj vojsci u doba NDH bilo je 13 Srba. Istina je da među članovima crnogorske vlade nema nijednog Srbina, iako se trećina građana izjašnjava kao Srbi, a polovina govori srpski jezik. Istina je i da u pravosuđu gotovo nijedan sudija nije Srbin, nema ih ni u tužilaštvu, niti među vojnim oficirima, a od 60.000 zaposlenih u državnoj administraciji svega dva ili tri odsto su Srbi. Nijedan direktor osnovne i srednje škole u Crnoj Gori nije Srbin, čak ni u onim sredinama gde postoji srpska većina – kaže Mandić.

On upozoraba i na ugroženost Crpske pravoslavne crkve onoliko koliko je CPC ugrožena na Kosovu i Metohiji.

-Možda bi se crnogorska vlast, da je 1941. godina, ponašala isto kao Pavelićev režim, možda bi nas vodili u logore, ali sva je sreća da je 21. vek i da postoje određena ograničenja, od kojih je najvažnije to što se oni plaše međunarodnog suda – poručuje Mandić.

Koliko se otišlo daleko u distanciranju od srpskog naroda i njegove istorije pokazuje osporavanje uloge Srbije u oslobađanju Crne Gore tokom Prvog svetskog rata. Ovih dana aktuelna je kampanja o ukidanju istorijske odluke o prisajedinjenu Crne Gore Srbiji 1918. godine, a Milo Đukanović lično je, tim povodom, izjavio da je taj čin bila izdaja Crne Gore. Za crnogorsku vlast sporna je i spomen-ploča srpskim oslobodiocima Budve, koja se nalazi na ulazi u stari budvanski grad.

Primera o neshvatljivom odnosu prema srpskom narodu u njegovom nasleđu zaista ima mnogo i teško ih je sve nabrojati, a jedan od njih je i izrada takozvanog rečnika crnogorskog jezika, koji predstavlja projekat sa nenaučnim i neutemeljenim imenom, kako upozorava dr Jelica Stojanović, sa Odseka za srpski jezik Filozofskog fakulteta u Nikšiću.

-Ranije je bilo predviđeno da se uradi rečnik govora Crne Gore, podrazumevalo se srpskog jezika, i građa je decenijama sakupljana kao građa rečnika srpskog jezika. Na tome su radili nekad vodeći lingvisti, najčešće iz Crne Gore. Ovo što se sada radi je krađa i prekrađa onoga što je srbistika u okviru svog leksikološkog i leksikografskog rada temeljno i naučno uradila i pokušaj CANU da se to podvede pod ime „crnogorski – kaže Stojanovićeva.

Brutalnost crnogorskih vlasti ogleda se i u mnogim drugim aspektima. Nedavno je uhapšen Nebojša Medojević, jedan od opozicionih lidera, a poznatim javnim uglednim ličnostima iz Srbije zabranjen je ulazak u Crnu Goru uz obrazloženje da ugrožavaju crnogorsku bezbednost. Među nepoželjnim su književnik i akademik Matija Bećković, istoričari Čedomir Antić i Aleksandar Raković, pravnik Dejan Mirović…

„To mi vrlo imponuje da jednoj clanici NATO pakta može bezbednost da ugrozi jedan pesnik“, rekao je tim povodom Matija Bećković i istakao da ne zna da li se rešenje crnogorske policije odnosi na njega živog ili mrtvog pošto je, kaže, nameravao da, kada umre, živi u Crnoj Gori.

Da je u Crnoj gori na delu antisrpska histerija i potiranje svega što ima veze se srpstvom svima je poznato, ali da će se otići toliko daleko i da će se čak menjati nadgrobni spomenici – malo ko je verovao. Nažalost, to pokazuje i najsvežiji primer iz Crne gore na koji je slikom i rečju na svom fejsbuk profilu ukazao publicista Jovan Markuš. On je takav slučaj zabeležio u Ozrenićima kod Nikšića, na groblju kod hrama Presvete Bogorodice, gde nalazi se grobnica oficira Staniše Nikolića, nosioca Obilića medalje.

IZBRISANI SRPSKI IDEALI: SADAŠNJA I NADGROBNKA PLOČA PO ŽELJI UMRLOG

Markuš se raspitao kod upućenih meštana u ovom selu i saznao da je oficir Staniša Nikolić odredio za života koji epitaf treba da bude na njegovom grobu. Ta njegova oporuka je ispoštovana od strane porodice o čemu svedoči fotografija nekadašnje nadgrobne ploče koja je do skora postojala. Međutim, posle smrti Stanišinog unuka, njegov sin, a Stanišin praunuk je skinuo nadgrobni spomenik sa epitafom i postavio novi na kojem je nestao epitaf koji je Staniša za života ostavio da bude na spomeniku.

Ostaje otvoreno pitanja da li je uzrok tome što je na spomeniku pisalo „za spas srpskih ideala“. Kako saznaje portal In4S, Stanišin praunuk je sadašnji rektor Univerziteta Crne Gore Danilo Nikolić.

Za kraj ovog mini istraživanja o položaju srpskog naroda u Crnoj Gori pobrojaćemo šta su najveći problemi Srba:

-ostvarivanje elementarnih prava uslovljeno je promenom identite, odricanjem od srpstva i prelazak u Crnogorce,

-sve državne institucije su hermetički zatvorene za Srbe

-srpski jezik i ćirilica su proterani iz školskih programa, kao i srpski pisci, umetnici, istoričari, naučnici…

-otvoreni se atakuje na srpsku crkvu i njenu imovinu, a nepriznatoj crnogorskoj crkvi daje primat..

Sve ovo se dešava i pored činjenice da je prema popisu iz 2011. u Crnoj Gori živelo 178.110 ili 28,73 odsto ukupnog stanovništva. Šta li bi samo na sve ovo rekao veliki Pepar Petrović Njogoš i da li se zbog svega prevrće u grobu.

Tema o položaju srpskog naroda u Crnoj gori deo je projekta portala „Tamo daleko“ o položaju Srba u zemljama regiona, koji je podržala Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova Vlade Srbije

RTVPobednik/ tamodaleko.co.rs/ 21.12.2018